Prvih meseci nakon nesreće, mislila je da je njen život završen, prenosi 24sata.
"Mislila sam da sam osuđena da budem u kući, da nikad neću naći dečka i da ću ostatak života truliti u kući".
Uz pomoć konstantne fizikalne terapije, ponovo je počela da sanja. Doživela je da se u 24. godini uda i prošeta do oltara.
"Kada sam video da sve polako dolazi na svoje mesto i da se trud isplatio, videvši koliko je lepa u venčanici, osetio sam se neopisivo lepo", rekao je mladoženja Džered VanOsdejl.
REHABILITACIJA I NOVA POZNANSTVA
U toku rehabilitacije upoznala je mnogo ljudi, uključijući i Brijanu Malindžer, devojku koja je izgubila levu nogu u nesreći. Brzo su postale dobre prijateljice i preko nje je upoznala svog budućeg muža.
"Osećao sam se kao da je znam oduvek. Nije mi trebalo dugo da shvatim da je ona osoba s kojom želim da provedem ceo život", kaže Džered.
"Stalno mu pričam da je on taj koji je u meni ponovo probudio ljubav prema životu i da sam zbog njega počela da se trudim više nego ranije", kaže Stivi.
Nedelju dana pre venčanja izjavila je:
"Definitivno ću prošetati do oltara. Kako će to izgledati, nije me briga".
I desilo se. Mlada je odšetala do oltara samo uz pomoć jednog čoveka koji je išao pored nje. Svi u crkvi su plakali.
PRIPREME ZA OSTATAK ŽIVOTA
"Dokazala je koliko teško je radila na sebi i došetala do oltara i čak emotivno sebe pripremila za ostatak života. Mnogo sam ponosna na nju", kaže Stivina majka, Šeril.
Nakon ceremonije, muž ju je izneo iz crkve, a ostatak dana provela je u stolici.
"To što je ona u invalidskim kolicima nikad nije predstavljalo prepreku za mene, jer da nije u kolicima, imali bismo izazove u drugim aspektima. Svaka osoba, svaki brak, svaki par ima svoje probleme", kaže VanOsdejl.
"Zadovoljna sam svojim životom. Već dugo sam u ovom stanju, ali to ne mora da ostane tako do kraja života", kaže Stivi.
Izvor: 24sata