Opozicija tvrdi da će čelna mesta u državnim firmama opet biti podeljena među članovima vladajuće koalicije, dok u Vladi kažu da direktori neće biti birani po partijskoj pripadnosti.
Nove direktore javnih preduzeća imaćemo polovinom septembra. To poručuju iz najjače stranke vladajuće kolicije Srpske napredne stranke.
Izbor nije brz i lak, a ukoliko među prijavljenim kandidatima ima stranačkih ličnosti, one će morati da zamrznu partijske funkcije, ako žele da budu čelno mesto u javnih preduzeća, kaže ministarka energetike Zorana Mihajlović.
Takva pravila tek su prvi korak u dugo najvaljivanoj departizaciji.
"To nije kompletna departizacija, ali je bar početak, pošto smo mi o tome slušali 10 godina, u redu, donet je zakon, sad smo krenuli, negde se on zaista primenjuje negde očito nije, ali možemo da kažemo da više nikada ne može da bude isto", kaže Mihajlovićeva.
Ništa se neće menjati u Javnom preduzeću PTT srbija i Srbijagasu - gde direktori ostaju stranačke ličnosti i izabrani prema starom zakonu.
Na čelu pošte je Milan Krkobabić iz PUPS-a, oštar je protivnik depratizacije, jer je ona, kaže ništa drugo nego legalizacija lopovluka.
"Moramo da znamo koja politička opcija, koji pojedinac imenom i prezimenom odgovara za rezultat rada javnog preduzeća, kad to imamo onda nećemo imati nijedan problem", rekao je Milan Krkobabić.
Problem sa javnim preduzećima, prema mišljenju opozicije jeste što su generatori ogromnih dugova koje plaćaju građani. Bojan Djurić iz LDP-a kaže da je jasno da su rokovi za izbor direktora tih preduzeća probijeni, jer u vladajućoj koalciji nema političke volje da se taj posao završi pre rekonstrukcije vlade, kada će se razgovarati i o podeli tih pozicija.
"Konkrusi koji su raspisvani, raspisivani su bez ikakvih smernica šta treba da ponude kandidati, vlada je morala pre toga da donese plan restrukturiranja tih preduzeća, smanjenja njihovih gubitaka, eventualnog uvođenja konkurencije na tržište, ništa od toga nije urađeno", kaže Đurić.
Najavljeno restrukturiranje javnih preduzeća, gubitaša koji državu koštaju i nekoliko milijadu evra godišnje, nemoguće je sa direktorima koji se biraju uz partijsko kadriranje i bez ikakvih planova, navode u opoziciji.Rešenje je, kažu, da se broj javnih preduzeća smanji i da se prilagode tržišnoj trci, a država zaštiti od nekog novog monopola u tim oblastima.
Izvor: B92