Čišti je bio imam u džamiji u izmešanom, muslimansko-hrišćanskom kvartu pakistanskog glavnog grada Islamabada.
On je optužio jednu devojčicu da je prošle godine spalila stranice Kurana, islamske svete knjige. Policija je nakon toga uhapsila devojčicu, kako bi je zaštitila od pobesnele rulje u tom kvartu.
Devojčica je oslobođena nakon tri nedelje u zatvoru i zajedno sa porodicom odselila se u Kanadu, gde i sada živi.
Ubrzo posle toga, imam je uhapšen i optužen da je podmetnuo spaljene stranice Kurana u torbu u kojoj su pronađene.
U međuvremenu, pojavili su se različiti podaci o samoj devojčici: neki su navodili da ima 11 godina i Daunov sindrom, dok je lekarski tim procenio da ona ima oko 14 godina i da njeno mentalno stanje ne odgovara njenim godinama.
Čištijev advokat je sve vreme insistirao da je njegov klijent nevin, navodeći da je policija imama pogrešno otpužila.
Taj slučaj ponovo je u žižu doveo stroge pakistanske zakone protiv bogohuljenja, koji povlače kaznu doživotnog zatvora ili čak smrtnu kaznu za one za koje se dokaže da su vređali islam.
Uprkos tome, kako ukazuje agencija AP, ti zakoni uživaju veliku podršku u Pakistanu, gde ponovo jača islamski konzervatizam, zajedno sa ekstremizmom.
Borci za zaštitu ljudskih prava smatraju da su zakoni protiv bogohuljenja u Pakistanu preširoki i nejasni, i često se koriste kada ljudi žele da se obračunaju sa svojim rivalima ili pripadnicima manjinskih verskih zajednica, koje čine pet odsto od 180-milionske pakistanske populacije.
Izvor: blic