Obuci crnu haljinu i budi dama
Rečenicu koja živi gotovo jedan vek – “obuci crnu haljinu i budi dama” – izgovorila je dizajnerka neverovatno jakog izraza koja je izmislila malu crnu haljinu. Ta haljina iskrojena 1926. godine, postala je simbol Koko Šanel i jedinstvenog razumevanja modnih potreba savremene žene i novog života koji je počela da vodi u 20. veku.
Priča o "velikoj Koko", kako je još zovu u svetu mode, tu ispisuje tek prve stranice, jer ova kreatorka popularizovala je i trend praktične odeće, kao što su ženske pantalone, male crne haljine i jakne bez okovratnika sa kosim ivicama i mesinganom dugmadi. Prvi materijal koji je koristila jeste vuneni žersej, koji je bio udoban i dobro pratio liniju tela, ali se nije smatrao odgovarajućim za modnu odeću. Tradicionalni “Šanel” detalji su: više niski perli ili zlatnih lančića, posebnih ručnih torbica, lakiranih cipela boje slonovače sa crnim šavovima, torbice sa zlatnim lančićem umesto kaiševa oko ruke. Volela je da meša imitacije nakita s pravim nakitom i često je kombinovala nakit sa sportskom odećom.
Kristijan Dior za nju kaže: "Sa crnim puloverom i niskama perli, ona je napravila revoluciju u modi." Njena jednostavna crna haljina, četvrtasti kostimi i skoro dečački dizajnirana odela, bili su različiti od uskih korseta i dugačkih haljina sa podsuknjama. Tih dvadesetih godina prošlog veka njenu revoluciju u modi prati i njena izjava, da je za razliku od ženske odeće koju je viđala u svojoj mladosti, želela "da ženama pruži mogućnost da kada se smeju ili jedu, ne moraju obavezno i da se onesveste".
Gabrijela Bonheur Šanel rođena je 1883. godine, na radnom mestu svoje majke - u sirotištu malog francuskog mesta Saumura. Ipak, tvrdila je da je rođena deset godina kasnije, 1893. godine u Overnji (Auvergne). U šestoj godini Gabrijeline starosti umire joj majka i Gabrijelin otac ostaje sam sa petoro dece. Od 1905. do 1908. godine ostvaruje kratku karijeru barske i povremeno koncertne pevačice, kad i uzima novo, zvučnije ime - ’Koko’. Ubrzo, otvara prvi dućan sa šeširima i priborom u Parizu 1914. godine, a potom i prodajna mesta u Biaricu i Dovilu.
Od 1912. godine, do početka 1920-tih godina, Koko Šanel širi područje svog kreativnog delovanja na visoki modni dizajn - komforne i elegantne kostime, haljine, ženske pantalone, nakit i parfeme.
Početak dvadesetih godina prošlog veka, Koko i njena modna kuća dočekuju u velikom usponu, znatno proširivši poslovanje kao propagirajući trend dečačkog izgleda. Opuštenim kreacijama, kratkim suknjama i komfornim odevnim predmetima snažno se suprotstavlja dotad vrlo raširenoj modi strogih, konzervativnih linija. Muški stil odevanja česta je inspiracija, kako za njen lični stil, tako i za odevne predmete koje kreira. Godine 1923. na tržište lansira "Šanel No. 5", danas već legendarni parfem koji svih ovih godina ostaje jedan od najvažnijih proizvoda modne kuće "Šanel". U ovu alhemiju mirisa (koja predstavlja kombinaciju jasmina, majske ruže, jilang-jilanga, irisa, sandalovine i vetivera), ušla je i premisa magičnog glamura gotovo talismanske vrednosti broja pet, čiji je najbolji reprezent bila sama Koko Šanel. Broj pet bio je njen srećan broj, pa je tako Koko uvek održavala modne revije petog dana petog meseca u godini, dok je manekenka koja bi se prva pojavljivala na pisti uvek nosila broj pet. Pred kraj Drugog svetskog rata, "Chanel No. 5" bio je najprodavaniji parfem na svetu. Status ikone, koji je ovaj parfem dobio čim se pojavio, pojačan je 50-ih godina prošlog veka kada je Endi Vorhol za Muzej modernih umetnosti u Njujorku napravio seriju reklamnih printova za bočice parfema "Chanel No. 5", a Merilin Monro izjavila da na spavanje odlazi "obučena" samo u nekoliko kapi ovog zanosnog parfema. Godine 1925. predstavlja jaknu sa svojim potpisom, a sledeće i “malu crnu haljinu” koja ubrzo postaje klasičan modni predmet. Početkom 1930-ih godina gotovo postaje supruga vojvode od Vesminstera, a razlog odbijanja navodi u tipično svom stilu: "Do sada je bilo nekoliko vojvotkinja od Vestminstera, ali je samo jedna Koko!"
Slede godine svetske popularnosti. Šezdesetih godina Koko rafinira svoj klasičan izgled - kratke i ravne jaknice bez kragne, suknje do kolena. Ogroman uspeh je postigao i njen kostim, sa jasno određenim linijama, okruglim okovratnikom i kontrastnim bojama. Pečat i veliko priznanje umetničke meke Brodveja dobija 1969. godine, kada na ovoj sceni počinje da se izvodi mjuzikl baziran na njenom životu, sa Ketrin Hepbern u glavnoj ulozi. U trenutku smrti, modna kuća Šanel ostvarivala je prihode od preko 160 miliona dolara godišnje. Njena klijentela koja je nosila etikete “Koko” bila je iz najviših slojeva, sveta glamura i slave od Marlene Ditrih i Ingrid Bergman do porodice Rokfeler.
Koko Šanel koja je utrla put novim modnim tendencijama, poput alhemičara tragala je za pravom merom dizajnerskih rešenja, kombinujući muške i ženske detalje, svodeći razmetanje na diskretni svedeni luksuz koji osvaja svojom elegancijom. Možda je formula harizmatične Koko sadržana u jednoj od njenih najpoznatijih izjava koja donekle opisuje i njen karakter: "Da bi bila nezamenjiva, osoba mora da bude uvek različita".
Jovana Banović