U saopštenju se navodi da je Jovanka Broz pod stalnim, intenzivnim lekarskim nadzorom i da se njeno stanje detaljno prati i primenjuju mere koje su uobičajena procedura kod ovakvih stanja.
„Ukoliko bude bilo kakvih promena u zdravstvenom statusu gospođe Broz, Urgentni centar će se oglasiti saopštenjem u toku današnjeg dana, a ukoliko ne bude promena, saopštenje o njenom zdravstvenom statusu objavićemo narednog dana", navodi se u saopštenju.
Jovanka Broz primljena je juče u Urgentni centar u polusvesnom stanju sa dekubitnim ranama i većom ranom na grudnom košu.
Kako je rekao direktor Urgentnog centra Zlatibor Lončar, prvi rezultati pokazuju na početak sepse.
Jovanka Broz, rođena Budisavljević, Titova saputnica, svedok jedne epohe i njena žrtva, rođena je decembra 1924. godine u zaseoku Pećane, Lika, tada Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.
Kako se navodi u njenoj zvaničnoj biografiji, imala je 17 godina kada je postala član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). U NOB-u je učestvovala od 1941.
Iz rata je izašla sa dva ordena za hrabrost, ali i sa jednim dragocenim poznanstvom - prilikom nemačkog desanta na Drvar maja 1944. upoznala je Josipa Broza Tita.
U njegovom kabinetu počela je da radi najverovatnije 1946. godine.
Podaci o tome, kao i o mnogim drugim detaljima i okolnostima vezanim za njen i Titov život razlikuju se, i u zvaničnim i u nezvaničnim izvorima.
Aprila 1952. u Iloku, u vili "Dunavka" oni su se venčali, skriveno od javnosti. Kumovi su bili Aleksandar Ranković i Ivan Gošnjak.
Javnost je za taj brak doznala godinu dana potom, prilikom zvanične posete Entonija Idna, britanskog ministra inostranih dela.
Idilični bračni odnosi, kako je to delovalo gledano sa strane, kao da su narušeni negde tokom ranih sedamdesetih, a u svakom slučaju od početka 1974 godine.
Tako je sticajem okolnosti taj odnos docnije postao tema niza špekulacija oko njenih eventualnih političkih ambicija.
Tada, a pogotovo docnije, pominjane su najrazličitije, neobične, navodne njene političke kombinacije sa pojedinim nezadovoljnim generalima.
Navodno je aprila 1975. Tito konačno napustio njihov zajednički dom u Užičkoj 15, a poslednji put su zajedno viđeni u javnosti juna 1977. prilikom prijema delegacije Norveške.
Iako se razvod nije nikada dogodio, koliko se zna, nikada više se nisu sreli.
U više navrata, godinama docnije, otvoreno se žalila na ponašanje Titovih bliskih saradnika Staneta Dolanca i Nikole Ljubičića.
Decenijama, najpre u godinama uoči smrti predsednika Tita, a pogotovo kasnije, živela je uglavnom u nemaštini, bez ličnih dokumenata, daleko od očiju javnosti, a pojavljivala se jedino o godišnjicama njegove smrti.
ŠABIĆ:NEADEKVATNO IZVEŠTAVANJE O ZDRAVLJU JOVANKE BROZ
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić apelovao je danas na medije da prestanu sa neadekvatnim izveštavanjem o zdravstvenom stanju Jovanke Broz.
Kako se navodi u saopštenju poverenika za informacije, Šabić je ocenio da situacija u vezi sa izveštavanjem medija o zdravstvenom stanju Jovanke Broz predstavlja "još jedno alarmantno upozorenje na potpuno neadekvatan odnos prema zaštiti podataka o ličnosti, u ovom slučaju u zdravstvu, ali i generalno".
„Izuzetno veliki broj medija izveštavao je o zdravstvenom stanju Jovanke Broz objavljujući podatke koji se po zakonu nikako ne bi smeli objavljivati bez njene saglasnosti. Apelujem na medije da sa ovakvim izveštavanjem prestanu i da način izveštavanja preispitaju sa stanovišta, pre svega, etičkih principa sopstvene struke", istakao je Šabić.
On je naglasio da za nepoštovanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti nisu odgovorni mediji već službena lica koja podatke o ličnosti kojima raspolažu medijima stavljaju na raspolaganje protivno zakonu.
„Razumljivo je pojačano interesovanje za zdravstveno stanje Jovanke Broz. To je logična posledica činjenice da se radi o udovici pokojnog predsednika SFRJ. Ali granice zadovoljenja tog interesovanja mogle su i morale biti informacije o tome da je hospitalizovana, da je pod tretmanom i da jeste ili nije u životnoj opasnosti", naveo je Šabić.
Prema njegovim rečima, objavljivanje informacija o pomućenoj svesti, problemima sa mokrenjem, o ranama na telu i grudima, poodmaklom stadijumu kancera je ne samo mučno i nepotrebno, nego i nedopustivo.
Šabić je podsetio da prema članu 16. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti podaci o zdravstvenom stanju spadaju u naročito osetljive podatke čija obrada je dozvoljena samo uz pristanak osoba o čijim podacima se radi, a bez pristanka samo izuzetno iz razloga koji su izričito utvrđeni nekim zakonom.
Poverenik za informacije ponovio je da je Vlada Srbije po zakonu morala da donese Uredbu o posebnim merama zaštite takozvanih "naročito osetljivih podataka", ali da to nije učinjeno ni nakon četiri godine.
„Iako je rok za donošenje te Uredbe istekao pre više od četiri godine, još je nemamo. Još jednom, po ko zna koji put, apelujem na Vladu da tu Uredbu donese", istakao je Šabić.
(Izvor: Tanjug, Novosti)