To ne samo što je više nego prošle godine, nego pokazuje i da mesečno iz zemlje, na vikend-putovavnja i odmore, iznesemo više od 80 miliona dolara! Naši turisti, prema podacima statističara i agencija, svake godine troše sve više para na putovanja. A ovog leta najviše novca, oko 250 miliona dolara, ostavićemo - Grčkoj.
Pre pet godina, kada su plate bile redovne, na putovanja u inostranstvo smo dali 487 miliona dolara. Istina, tada nisu bile ukinute šengen vize.
I ovogodišnji podaci Narodne banke Srbije, za prvih šest meseci, pokazuju trend rasta potrošnje na putovanja po inostranstvu. Potrošili smo, do jula, 477 miliona dolara, a lane u istom periodu - 453 miliona. Ali najviše novca prema evidenciji NBS otišlo je na - službena putovanja - čak 108.041 milion dolara.
Turistički radnici, međutim, smatraju da to nisu „klasična“ službena putovanja biznismena, već odlasci političara u Brisel i zaposlenih koji su kompanijske kartice trošili u - privatne svrhe.
"Uočili smo značajno povećanje putovanja van letnje sezone, koje je iznosilo između 25 i 30 odsto", kaže i Aleksandar Seničić, direktor JUTA. "Uskrs i Prvi maj su bili spojeni, a cene aranžmana su, zahvaljujući konkurenciji, bile prosečno niže nego ranije, pa je bilo i daleko više uplata. Naše procene pokazuju da će se potrošnja naših putnika u inostranstvu povećati najviše do pet odsto. Objašnjenje je u tome što je prodat veći broj jeftinijih aranžmana".
Ove godine više se troši po inostranstvu u svakom smislu, ne samo na šoping i hotele, već i na lečenje. Jedino gde se beleži pad su troškovi za školovanje studenata i usavršavanje.
Vanpansionski troškovi naših turista dostigli su rekord - 191 milion dolara. To je iznos koji smo potrošili preko granice i pre početka špica turističke sezone. Platne kartice su provlačene toliko puta da je sa srpskih računa otišlo 66 miliona evra. I agencije su zaradile više: 80 umesto 75 miliona dolara.
Ipak, najveće iznenađenje je podatak da su srpski turisti do juna u Švajcarskoj već potrošili 79 miliona dolara! U Narodnoj banci ukazuju pak na to da na okave podatke treba gledati i sa rezervom, jer među naše građane spadaju i gastarbajteri. Pretpostavlja se da oni u zemljama EU kupuju sa našim dokumentima kako bi ostvarili povraćaj PDV.
Izvor: novosti