1. Hemikalije za neprijanjajuće materijale
Neprijanjajuće hemikalije su bez sumnje praktične , ali što se tiče zdravlja nisu toga vredne . Prethodno su povezivane s neplodnošću , visokim holesterolom i hiperaktivnošću , dok je studija iz 2012. godine pokazala vezu između perflurooktanske kiseline (PFOA) i srčanih bolesti. Bez obzira na starost , težinu, prisustvo dijabetesa ili drugih bolesti, otkriveno je da osobe sa višim nivoima te materije u krvi imaju dvostruko veći rizik od kardiovaskularnih bolesti .
Šta učiniti ?
Koristite neprijanjajuće lonce, šerpe, kesice za pečenje u mikrotalasnoj i zamenite ih nerđajućim čelikom, staklom ili materijalima bez PFOA. Izbegavajte i tkanine , nameštaj i tepihe reklamirane kao otporne na fleke. Takođe jedite manje brze hrane, jer ambalaža u kojoj se prodaje sadrži perflurooktansku kiselinu .
2. Klimatske promene
Globalno zagrevanje utiče na naše zdravlje, a time se bavila novinarka Linda Marsa i objavila knjigu “Fevered”. Između ostalog , dovodi i do srčanog udara. Preterana toplota dovodi do stvaranja sitnih čestica u zagađenom vazduhu, poznatih kao PM2, 5, a te čestice prodiru duboko u pluća. Toliko su male da izbegavaju prirodnu odbranu imunološkog sistema, nastanjuju se u krvotoku i formiraju slojeve koji dovode do začepljenih arterija, koje su odgovorne za srčane i moždane udare.
Šta učiniti?
Počnite da uzimate sapstitute ribljeg ulja. Studija Agencije za zaštitu životne sredine i Nacionalnog instituta za zdravstvenu ekologiju pokazala je da nadomjesci omega - 3 ribljih ulja snižavaju dejstvo toksičnih zagađenja vazduha .
3. Antibakterijski sapun
Već je poznato da triklosan, koji se nalazi u antibakterijskim sapunima i zubnim pastama, loše utiče na zdravlje, posebno kad je u pitanju štitna žlezda i ima ulogu u stvaranju klica otpornih na antibiotike. Sada se tom spisku može dodati i povećani rizik od srčanih bolesti , nakon što je studija pokazala da šteti srcu i mišićnom tkivu.
Šta učiniti?
Antibakterijski proizvodi nam ne pomažu, jer su naučnici dokazali da redovno pranje običnim sapunom i vodom ima isti efekat na higijenu. Da biste izbegli triklosan , izbegavajte sve reklamirano kao "antibakterijsko", "ubica bakterija", "bez mirisa" ili "ubica neprijatnih mirisa". Kad su u pitanju proizvodi za ličnu negu , proverite etiketu i uverite se da triklosan nije na listi.
4. Konzervirana hrana
Natrijum nije jedina opasnost koja se krije u konzerviranoj hrani . Bisfenol A ili BPA moćno je sredstvo koje ometa hormone i povezano je s rakom dojke, agresivnošću kod ženske dece, gojaznošću i neplodnošću. Sada je povezano i sa srčanim bolestima. Studija iz 2011. godine pokazala je da i mala doza BPA, one kojima smo obično izloženi, može dovesti do opasnih srčanih aritmija, ubrzanog lupanja srca, koje može dovesti do iznenadne smrti. Povezanost BPA i srčanih bolesti potvrđena je i kasnije, kad su istraživači otkrili da zdravi ljudi s višim nivoima BPA imaju veće šanse da razviju srčane bolesti.
Šta činiti?
Ograničite unos konzervirane hrane i birajte svežu ili zamrznutu. Isto tako, budite oprezni s računima koje dobijate u prodavnicama. Računi iz blagajne presvučeni su slojem BPA koji se lako apsorbuje u kožu. Plastika s oznakom No. 7 takođe sadrži BPA, zato birajte staklo ili kutije za hranu od nerđajućeg čelika i nikad ne zagrevajte plastiku u mikrotalasnoj pećnici.
5. Saobraćajne gužve
U saobraćaju možete nastradati, ali ne samo u saobraćajnoj nesreći. Naučnici su otkrili vezu između zagađenja vazduha, saobraćajnih gužvi i rizika od srčanog udara. Nemački istraživači intervjuisali su ljude kako bi pokušali da odrede okidače srčanih udara. Zaključili su da su ljudi koji su se zaglavili u saobraćajnoj gužvi - bilo kao vozači, suvozači, biciklisti ili putnici u javnom prevozu - imali 3,2 puta veći rizik od srčanog udara.
Šta učiniti?
Držite prozore zatvorene dok ne prođete kroz gužvu.
6. Određeni morski plodovi
Omega - 3 masne kiseline koje se nalaze u ribi trebalo bi da štitite srce, a ne da mu škode. Naučnici sa Univerziteta Sirakuza dokazali su da bi trebalo da budemo pažljivi prilikom izbora ribe. Otkrili su da kontaminirane ribe sa visokim nivoima žive zapravo ometaju odgovor tela na stres , povećavajući izglede za srčane bolesti. Živa se meša sa nivoom hormona kortizola na način koji je za srce nezdrav.
Šta učiniti?
Osim tune, ribe s najvišim nivoom žive obično su velike grabljivice poput sabljarke, kraljevske skuše i morskih pasa.
Izvor: magazin.net.hr , B92