Mada se čini da je sa razvojem modernih sistema plaćanja dovoljno samo provući "plastiku", gotovo sve manje zanatske radnje u prestonici trguju samo za gotovinu.
Žarko Milisavljević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, kaće da je "malim trgovcima jednostavno povoljnije da ne ulaze u slične finansijske aranžmane sa bankama, jer ovako svaka od njih uzima proviziju".
"Jeste da su građani nekad na gubitku, moraju da trče do bankomata da bi podigli novac, ali, ukoliko kartice ušle u svaku radnju, i same usluge zanatlija bi bilo skuplje", dodaje on.
"Moderni" način plaćanja i veća preduzeća, samoinicijativno biraju. Tako, putnici koji pazare kartu za voz, mogu da je kupe "plastikom", dok na Beogradskoj autobuskoj stanici primaju samo jednu vrstu kartica.
Čak i plaćanje u pošti ima svoja organičenja. Komunalije ne mogu da se izmire direktno sa kartice, već građani prethodno moraju da podignu novac.
Samo gotovinu "vole" i gotovo sve državne ustanove, u kojima brojne usluge, prijave, doplate, uverenja ne mogu ni da se plate na licu mesta, već korisnici moraju sa priznanicom u poštu.
U domu zdravlja se participacija, na primer, plaća direktno, ali samo kešom. Tako je i za registraciju vozila.
Kartice ne primaju ni pri registraciji vozila, a zasad niti u jednom taksiju.
Platne kartice uskoro bi trebalo da zažive u beogradskim taksijima.
"Do kraja godine će svih 530 vozila imati sistem za plaćanje karticom", kaže Vladimir Mirković, iz Naksis taksija.