U muzici ste već više od dvadeset godina, šta se promenilo od tada i kako doživljavate elektronsku muziku sada?
To je odlično pitanje! U to vreme muzika je bila mnogo sporija, naravno. Neke stvari tada nisu postojale, kao na primer acid muzika, house muzika je tek počinjala da se sluša. Ljudi su uživali, zato što je to bio potpuno nov zvuk. Muziku su tada kreirali ljudi poput The Walls, Frankie Knuckles, DJ Pierre, Derrick May. Posle toga na scenu dolazi nova generacija koju su prevodili Richie Hawtin, Jeff Mills, Stacey Pullen, ja... i mogu vam reći da sam izuzetno srećan što sam imao udela u svemu tome. Trenutno su moji favoriti James Holden, Nathan Fake, da... moram da spomenem i minimal zvuk koji je neverovatan! Nisam u stanju da ga slušam celo veče, ali je izuzetan i podseća me na Chicago zvuk iz ’86 ili ’87. Volim da čujem minimal zato što je to za mene pravi underground zvuk.
Kako koncipirate svoj setove?
Puštam onako kako se u datom momentu osećam, ali, u suštini, volim muziku osamdesetih, zato što sam odrastao u tom periodu. Stvar je u tome da ne možete puštati muziku osamdesetih celo veče ili techno ili minimal.Set mora da bude raznovrstan, barem ja tako mislim.
Da li ste zadovoljni svojim nastupom na Green Beat-u?
Da sam sebe ocenjujem sebi bih dao šesticu. Počeo sam da radim veoma rano, a to ne volim. Moj stil se promenio, nekada sam, shodno godinama, radio tvrđe i brže, ali zaista mislim da bi sada drugačije pričali da sam to radio kasnije.
Nominovani ste dva puta za Grammy nagrade, šta nam možete reći o tome?
Ne obazirem se mnogo na to. Grammy nagrade se daju samo popularnim ljudima, oni ne cene kvalitet i samo gledaju komercijalnu stranu. Prvi put kada sam nominivan pobedio je Roger Sanchez, dok je drugi put nagradu osvojio Jacques Lu Cont.
Koje su prekretnice u vašoj karijeri?
Postoje dva momenta. Prvi se dogodio kada sam imao petnaest godina i kada sam napravio svoj prvi album. Drugi je vezan za saradnju sa Miss Kittin, koja me je vratila underground muzici. Sećam se da je veoma pozitivno uticala na mene da se vratim muzici koju volim. Zajedno smo napravili “Madame Hollywood“ i “Silver Screen“ i sve je od tada krenulo nabolje. Zahvalan sam joj na podršci i što je uspela da me vrati nazad.
Šta možemo očekivati od Vas u produkcijskom smislu u narednom periodu?
Novi album će biti drugačiji, ni nalik ovome što ste mogli da čujete večeras. Biće to jedan crni album, crni elektronski disko!
Aleksandar Salapura