Uslovi izgradnje su tokom proteklih godina poošterni kada je reč o zakonskom okviru, ali je praksa i stanje na terenu nešto sasvim drugo. Od 2012. godine posedovanje energetskog pasoša je obavezna stavka bez koje ne može da se dobije dozvola za gradnju niti da se objekat legalizuje.
"Taj dokument sadrži opšte podatke o zgradi, klimatske i termotehničke podatke. On je obavezan i prilikom rekonstrukcije i prometa i izdavanja nekretnina. Stari objekti koji se rekonstruišu moraju da unaprede energetsku efikasnost za najmanje jednu kategoriju, a to se postiže dodatnom izolacijom fasade, zamenom prozora, stolarije", kaže sagovornica “Blic” pomoćnica ministra građevine Aleksandra Damnjanović.
Ona, međutim, naglašava da ključna stvar u rekonstrukciji starih stanova i kuća nije zakon.
"Pravni okvir postoji, ali nema para. Državne subvencije bi dosta pomogle, ali i ta kasa je prazna", objašnjava ona.
Procene su da ulaganje u sređivanje stana ne bi moglo da bude manje od 3.000 evra i to samo za zamenu ulaznih vrata i prozora. Tome, međutim, treba dodati i novac za sređivanje podova, instalacije, kotlarnice ako je ima, krova. Za većinu građana jedini način da obezbede taj novac je putem kredita, a i on bi morao da bude jako povoljan da bi oni koji imaju niska primanja mogli uopšte da ga otplaćuju.
Vrednost starih stanova i kuća je i na tržištu nekretnina niža od novoizgrađenih objekata. Oni su jeftiniji za 10 do 15 odsto.
"Ukoliko je, međutim, stara zgrada na dobroj lokaciji i dobrog kvaliteta cena ne ide dole. Nekada ljudi više vole da uzmu stari stan nego novi, zato što su mnogi stanovi iz novogradnje loše urađeni. Između 1936. i 1940. godine je period kada su najbolje građene zgrade u Beogradu, tada se vodilo računa o svemu. Te su zgrade su na dobrim mestima i imaju dobru cenu", priča vlasnik agencije za nekretnine Nedeljko Malinović.
Izvor: Blic