S jedne strane, Srbiji se otvara tržište od pola milijarde ljudi, dok će, sa druge, cela zemlja morati da se uhvati ukoštac s nemilosrdnim konkurentskim pravilima.
Dve najvažnije obaveze koje Srbija preuzima ovim činom je stvaranje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva s pravnim tekovinama EU. Osim jačanja ekonomskih odnosa, razvija se i politički dijalog s Briselom, a cilj SSP-a je i snaženje regionalne saradnje i stabilizacija čitavog regiona zapadnog Balkana. Status pridružene države je najviše što jedna zemlja, koja nije u punopravnom članstvu, može da ima, i on važi sve do stupanja u Uniju.
ZONA SLOBODNE TRGOVINE - Prelaznim trgovinskim sporazumom, kao delom SSP-a, koji je počeo da se primenjuje u februaru 2009. godine, započelo je stvaranje zone slobodne trgovine između Srbije i EU, s rokom za liberalizaciju od šest godina. Ovaj period zavisi od kapaciteta i sposobnosti svake zemlje da se prilagodi novim pravilima. Primera radi, isti rok važio je za Hrvatsku i BiH, Crna Gora je imala period od pet godina, a Makedonija i Albanija od deset.
CARINA - Važna obaveza Srbije koja proizlazi iz SSP-a je da postepeno ukine carine za uvoz robe poreklom iz EU. Brzina ukidanja je takođe definisana sposobnošću i osetljivošću privrede. Određene su tri grupe industrijskih proizvoda, od početka postepene liberalizacije. Rok za ukidanje carina za poslednju grupu ističe 1. januara 2014. godine. Postoje izuzeci, a to su strateški poljoprivredni proizvodi, što predstavlja oko četvrtinu robe iz ove branše, koja će i nadalje moći da se štiti carinama. Među ovim osetljivim segmentima su, između ostalog, meso, mleko, žito, prerađeni poljoprivredni proizvodi, riba i riblji proizvodi, sezonsko voće i povrće. S druge strane, Srbija još od početka prošle decenije ima mogućnost bescarinskog izvoza gotovo svih svojih proizvoda na tržište EU, ali je to proisteklo iz jedonstranih autonomnih trgovinskih mera, dok će sada sve ovo biti ugovorna obaveza.
USKLAĐIVANjE ZAKONODAVSTVA - Potpisivanjem SSP-a, Srbija je preuzela obavezu da postepeno uskladi domaće zakonodavstvo s propisima, odnosno takozvanim pravnim tekovinama EU. Koliko je u tome bila uspešna, pokazaće analiza usklađenosti koja uskoro počinje u okviru pristupnih pregovora za članstvo u EU. Cilj je da se dostigne evropski nivo zaštite građana, pravosuđa i javnih sloboda, industrijske, intelektualne i komercijalne svojine, odnosno da se stvori društvo u potpunosti kompatibilno s normama EU.
SARADNjA - Stupanjem na snagu SSP-a, osim u trgovini, unapređuje se saradnja u mnogobrojnim drugim oblastima. Među njima su, između ostalog, bankarstvo, industrija, osiguranje, promocija i zaštita investicija. Razvija se saradnja i u poljoprivredi i agroindustrijskom sektoru, finansijskoj kontroli, radu malih i srednjih preduzeća, u oblasti životne sredine, socijalne politike, regionalnog i lokalnog razvoja, statistike, transporta, energetike, turizma, javne uprave, nuklearne bezbednosti, carina, poreza, obrazovanja, kulture, informatičkog društva, elektronske komunikacije, tehnološkog razvoja.
NOVE OBAVEZE - Srpske vlasti moraće ubuduće da ispune i nove obaveze koje se, između ostalog, tiču fazne liberalizacije pristupa javnim nabavkama, zaštite od diskriminacije u poslovanju privrednih društava, slobodnog pristupa tržištu nekretninama. U okviru poslednje stavke, na snagu bi srednom 2017. godine trebalo da stupi i odredba o slobodnoj prodaji zemlje strancima, što je izazvalo dosta polemike u javnosti. Posebno je na meti plodno poljoprivredno zemljište. Odredbe SSP-a sada više ne mogu da se menjaju, ali postoji mogućnost uvođenja moratorijuma. Naša zemlja tu nije izuzetak, pa su Hrvati, tako, ovaj postupak zaledili na sedam godina, Poljaci na 12, a Mađari, protivno politici EU - u potpunosti.
KORIST - Očekuje se da od stupanja na snagu SSP-a, Srbija ima i direktnu ekonomsku i političku korist. Jača se njena pozicija u regionu i svetu, daju pozitivni signali investitorima, obezbeđuju veća bezbednost proizvoda i zaštita potrošača, niže cene i mogućnost izbora.
Izvor: Novosti