Od početka godine banke su raskinule ugovore za stotinu kredita, jer klijenti nisu namirivali rate na vreme. Za poslednjih devet godina oduzeta su 332 stana, a samo u toku ove još stotinu. Ovi podaci pokazuju da je gotovo četvrtina domova koji su kupljeni na kredit otišla na doboš, samo u osam meseci ove godine.
Taj dug prema bankama namiruje Nacionalna korporacija za osiguranje kredita NKOSK, dok korisnici stanova ostaju bez “krova nad glavom”, koji su stavili pod hipoteku, kao garanciju za vraćanje zajma.
„Za tekuću godinu Korporacija je platila za 100 dospelih kredita, dok je ukupno učešće dospelih svega oko 0,6 odsto u odnosu na ukupan broj osiguranih kredita“, kaže, za “Novosti” Jelena Juraković, pi-ar Nacionalne korporacije za osiguranje kredita.
Iako procentualno nije pokrenut veliki broj hipoteka, bankari ističu da je primetna tendencija rasta. Do sada je, za nepunih deset godina, od 2004, od kada Korporacija postoji, osigurano ukupno 72.000 kredita. Oni se, verovatno, i dalje otplaćuju, jer je retko ko uzimao kredit na rok manji od 10 godina. Od ukupnog broja osiguranih kredita, klijenti nisu otplaćivali 432 zajma, pa je to uradila Korporacija, kao osiguravač.
U Srbiji su firme manje zadužene nego u regionu, ali je njihov potencijal na najnižem nivou u okruženju, što znači da će njima biti potrebno znatno više vremena da vrate kredite i pozajmice sa pripadajućim kamatama. Kako kažu u Uniji poslodavaca, pad tržišta u trgovini je u Srbiji najveći od svih zemalja u okruženju (više od 33,5 odsto od početka 2009. do kraja juna 2013. godine). To se žestoko odrazilo na bilanse domaćih firmi i otežalo im vraćanje kredita i pozajmica, a na period od više godina unapred snizilo njihovu sposobnost zaduživanja.
Posmatrajući procentualno učešće problematičnih kredita, kako kažu u NKOSK, u ukupnom broju od 0,6 odsto nije tako alarmantan. I dalje se može reći da su korisnici stambenih kredita u Srbiji i dalje najuredniji u izmirivanju svojih mesečnih obaveza u odnosu na druge vrste kredita.
„Ne možemo reći da trend rasta kredita sa problemom u otplati ne postoji, ali u ovakvom ekonomskom trenutku i dalje je pristojno mali“, tvrde u NKOSK. „Generalno, korisnici stambenih kredita u Srbiji veoma su uredni u otplati svojih kredita.“
Dok banke od građana uzimaju hipoteke na kredite za stanove, u privredi to izbegavaju, jer obično prostorije ili proizvodni pogoni neke kompanije nisu toliko atraktivni kao stambene jedinice, koje se znatno brže mogu prodati. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kaže da su u privredi, u poslednjih nekoliko godina češće hipoteke na mašine i opremu, ili se traže određene bankarske garancije za kredite.
„Na uzorku od 2.514 firmi koje su naši direktni članovi, tek svako 28 preduzeće imalo je problem s bankama i neku vrstu kredita ili pozajmice, gde je postojala neka vrste zaloge u imovini“, dodaje Rajić. „To je 3,54 odsto preduzeća. Naravno, ovo nisu sva preduzeća u Srbiji, ali taj uzorak nije mali, jer on obuhvata preduzeća iz 107 gradova i opština Srbije.“
U zemljama u okruženju slična je situacija, s tim što je zaduženost privrede u Hrvatskoj znatno veća, ali je i njih
ova privreda snažnija, ima više obrtnog kapitala, pa to ne čudi. U Crnoj Gori, procentualno gledano, zaduženost preduzeća je viša za čitavih 15 odsto nego u Srbiji, ali to je posledica dolaska određenih ruskih investitora, koji su oslonjeni na prekogranične kredite i kredite iz matice.
U registar založnih prava Agencije za privredne registre ubeleženo je 117.353 zaloga na pokretnu i nepokretnu imovinu. Za toliki broj su banke zatražile upis u registar.
Mnogobrojni građani pokušavaju da sklope “kraj s krajem” stavljajući u zalog svoje vrednosti. Otud i sve veći broj zalagaonica u našoj zemlji. U zalog građani ostavljaju porodični nakit, umetničke slike, antikvitete koje su nasledili... Njihovu vrednost procenjuju vlasnici zalagaonica. Kod antikviteta mahom prihvataju samo one za koje su zainteresovani kolekcionari.
Izvor: Novosti