Na putu do racionalnog trošenja novca najvažniji korak je planiranje i kreiranje liste namirnica koja je bazirana na našim realnim potrebama i nedeljnom jelovniku.
"U kupovinu treba ići punog stomaka, da zbog gladi ne bismo upali u impulsivnu kupovinu. Skuplji artikli najčešće su u visini naših očiju, pa bi trebalo dobro pogledati šta se nudi i na donjim policama. Treba obratiti pažnju i na jednostavnije verzije omiljene hrane. Na primer, ovsene pahuljice koje sadrže manje aditiva najčešće su jeftinije i zdravije od nekih popularnih pahuljica," objašnjava nutricionista Mile Veljković.
U prodavnicu ne treba nositi velike svote novca i platne kartice. Najbolje je da kupci unapred odrede koliko novca planiraju da potroše i da se drže toga, a najvažnije je izbeći trikove trgovaca na koje je moguće naići na svakom koraku pri kupovini. Dok trgovci pokušavaju da nas nateraju da potrošimo više, evo načina na koje možemo da trošimo manje.
Veliki trgovinski lanci u saradnji sa proizvođačima nude kupcima proizvode po nižim, akcijskim cenama. Na akcijskim sniženjima ostvari se oko 20 odsto ukupnog prometa.
Uzimajte besplatne kupon magazine u prodavnicama i secite ih iz novina jer je na svakom kuponu naznačeno koliki je popust, pa na kraju potrošač plaća samo razliku.
Mnogobrojni sajtovi za grupnu kupovinu nude građanima popuste za najrazličitije stvari - od hrane i pića, poklona, do putovanja, pa je pametnim odabirom moguće uštedeti značajnu sumu novca.
Rasponi za iste artikle često osciliraju od grada do grada, ali i od trgovine do trgovine, čak i u istom komšiluku, pa šetnja od prodavnice do prodavnice može da donese značajnu uštedu. Najveći rasponi su uočeni kod mesnih i mlečnih prerađevina, gde se cene razlikuju i za 70 odsto.
Nepisano je pravilo da velika pakovanja u krajnjem zbiru koštaju manje nego nekoliko malih.
Pijaca je najskuplja rano ujutro, dok prodavci znaju da cenu snize kako dan odmiče jer im nije u interesu da neprodato voće i povrće, posebno ono koje je lako kvarljivo, vraćaju kući.
Prema nekim procenama, zbog lošeg planiranja, trećina kupljene hrane završi u smeću. Kupujte samo onoliko koliko vam je potrebno i koristite ostatke hrane - povrće za salatu, stari hleb za prženice, meso za sendvič...
Planski odlazak u kupovinu u neki hipermarket najbolji je način da se uštedi novac. Savet stručnjaka je da kupci obavezno ponesu spisak, da kupuju samo ono što je na njemu, da iskoriste akcije, popuste i ponude “dva po ceni jednog” i da ponesu samo onoliko novca koliko planiraju da potroše.
Povrće za zimnicu najjeftinije je kupiti na kvantaškoj pijaci, gde je ponekad, na veću količinu i upola jeftinije nego na zelenim pijacama.
Kozmetika, toalet-papir, papirne maramice, kućna hemija, slatkiši i grickalice na pijaci su i do 30 odsto jeftiniji nego u prodavnicama. Na ovim mestima ne treba pazariti kvarljivu robu.
Voće i povrće najjeftinije je kada se kupuje onda kada mu je sezona, pa bi oni koji žele da uštede leti trebalo da kupuju jagode i breskve a ne jabuke, a zimi narandže i banane a ne lubenicu.
Najbolji način da se za malo novca kupi više odevnih komada su sezonske rasprodaje. Iako sniženja nisu velika kao u razvijenijem delu Evrope, na rasprodajama je ipak moguće uštedeti.
Kupovina cele svinje i celih pilića više se isplati nego svakodnevna kupovina pilećeg filea, šnicli, mlevenog mesa...
U ovim prodavnicama trebalo bi kupovati samo hleb i cigarete jer su cene u njima i do 30 odsto veće nego u velikim marketima.
Veliki trgovinski lanci sve su češće i sami proizvođači, a njihovi proizvodi su i do 30 odsto jeftiniji od brendiranih. Pod logom raznih trgovačkih robnih marki moguće je pazariti jeftiniju hranu, kozmetiku, papirnu
galanteriju...
Kada nema troškova distribucije i velikih trgovačkih marži, roba je jeftinija. Tako, na primer, med koji u prodavnici košta i do 650 dinara, direktno od proizvođača može da se kupi i za 100 dinara manje.
Ako nemate kupon ili proizvod nije na akciji, odvojeno pakovana i seckana hrana često je skuplja. Tako ćete štap neke čajne kobasice ili ceo kačkavalj platiti manje nego pakovanje seckane čajne kobasice ili odvojeno pakovanih listića kačkavalja.
Kancelarijski pribor je jeftiniji u knjižarama, meso u mesarama, riba u ribarnicama, piće u diskontima, zdrava hrana u prodavnicama zdrave hrane...
Hrana, tehnika i bebi-oprema u Mađarskoj su i upola jeftiniji nego u Srbiji, a dobija se i povraćaj PDV-a. Mnogi nezaposleni građani kupuju robu u Mađarskoj i preprodaju je u Srbiji po cenama koje su i dalje niže nego one u prodavnicama.
Izgled supermarketa kreiraju stručnjaci koji znaju kako da nateraju kupce da pazare i ono što im nije potrebno. Na internetu ovakvi uticaji ne postoje.
Kako ističe ekonomista Zoran Grubišić, smanjenjem referentne kamatne stope od strane Narodne banke, a uz veći stepen dinarizacije, mogla bi se očekivati manja cena dozvoljenog minusa. Međutim, i da dođe do snižavanja kamatne stope, nerealno je da pad bude velik.
Izvor: Gorica Avalić, Blic