Lisa Geršvin u svojoj knjizi „Uboden! O meduzama i budućnosti okeana“, opisuje opasnost koju meduze predstavljaju i kako mogu da pregaze kompletne ekosisteme, a najveći razlog njihovog uspeha leži u njihovom životnom ciklusu.
„Kloniranje. Spoljna oplođenja. Samo oplođenja. Fizija. Fuzija. Kanibalizam. Šta god vam padne na pamet, meduze to rade“, tvrdi ona.
Jedna vrsta meduze, Mnemiopsis, u stanju je da položi jaja sa svega 13 dana starosti i to bez partnera. Ubrzo potom je u stanju da polaže 100.000 jajašaca dnevno. Ona takođe može da pojede 10 puta više hrane od sopstvene težine i može da duplira svoju veličinu svaki dan.
Meduze je jako teško ubiti. Kada se suoče sa smrću, neke od njih mogu da se smanje, ali njihova tela ostaju u proporciji.
Još jedna vrsta, „zombi meduza“ je naizgled besmrtna. Kada se njene čestice dezintegrišu, ćelije beže i stvaraju potpuno novu meduzu. Ovaj period rasta dešava se za svega 5 dana.
Kompleksni ekosistemi držali su meduze pod kontrolom, međutim, ona tvrdi da je ljudski uticaj jednostavno pomogao da njihova populacija eksplodira u brojnosti.
Geršvinova tvrdi da je preterano ubijanje inćuna, koji se takmiče sa meduzama za hranu, stvorilo horde meduza u Južnoj Africi.
Plastične kese i đubre u okeanu takođe mogu da istrebe par prirodnih neprijatelja meduza kao što su morske kornjače.
Sve viši nivoi ugljendioksida polako ubijaju brojne riblje vrste, ali se čini kao da takva sredina pogoduje meduzama.
Meduze su preživele štetu koju je naneo uragan Katrina kao i curenje nafte 2011. godine.
Svi ovi kombinovani faktori omogućavaju meduzama da preuzmu okeane.
Uskoro nećemo imati koralne grebene bogate životom. Nećemo imati delfine, kitove i pingvine.
Meduze su takođe odnele brojne živote. Pojedine vrste mogu da ubiju za manje od 2 minuta, a mnogi od njihovih napada pogrešno su dijagnozirani kao srčani udari ili moždani udari.
Japanske elektrane su „pod napadom“ meduza od 1960. godine.
Izvor: B92