Svađe u porodici, razvodi, teško siromaštvo... samo su neki od glavnih razloga zbog kojih su građani Srbije kucali na vrata centara za socijalni rad. Pre samo pet godina stručnjacima se za pomoć obratilo 489.179 dece i odraslih, dok je u prošloj godini to učinilo njih čak 631.703. Za ovoliko uvećanje korisnika najveći krivac je uglavnom - novac.
U Zavodu za socijalnu zaštitu kažu da je čak 295.726 građana od socijalnih radnika dobilo materijalnu pomoć, jer nisu bili u stanju da prehrane ni sebe ni svoju porodicu. Stalna pomoć je podeljena na 91.099 adresa, a jednokratna pomoć uručena je na 106.726 adresa.
„Od 2007. do danas ukupan broj korisnika postepeno raste po svim područjima Srbije, a u odnosu na 2011. je zabeleženo uvećanje od pet odsto“, kaže Živorad Gajić, pomoćnik direktora Zavoda. „Ipak, najveći porast korisnika je primećen među onima koji su tražili novčanu pomoć, i takvih je bilo čak 32,9 odsto više nego 2011.“
Među korisnicima novčane pomoći najmanje su zastupljene starije osobe (12 odsto), iako u centrima za socijalni rad kažu da su po pravilu upravo oni najsiromašniji, najčešće žive sami, izolovani od većih gradova i bez ikakvih srodnika da im pritrče u pomoć. S druge strane, najveće učešće u ukupnom broju korisnika novčane socijalne pomoći imaju odrasle osobe (59,7 odsto) iako je više od 90 odsto radno sposobnih.
Od 10.00 do 30.000 dinara, u proseku, najviše su tražili oni koji su se iznenada našli u teškoj situaciji iz koje sami nisu mogli da izađu, pa su 68.874 familije dobile novac da kupe osnovne životne namirnice, njih 15.138 je dobilo pomoć za popravku krova, plaćanje računa za struju ili vodu, 2.466 za troškove lečenja, 1.848 za saniranje kuće koja je oštećena poplavom ili jakim vetrom... Iz kase centara za socijalni rad plaćeni su besplatni obroci za 399.274 najsiromašnija, 44.600 ih je dobilo pomoć u naturi, a 28.629 je dobilo neku subvenciju...
Socijalne radnike, međutim, brine i sve značajniji udeo dece u ukupnom broju njihovih “klijenata”. Više od polovine onih sa kojima su radili (102.662) imali su životne teškoće vezane upravo za socijalnu i materijalnu ugroženost.
„Na drugom mestu po veličini životnih problema dece su sukobi između roditelja koji se spore oko načina obavljanja roditeljskog prava“, dodaje Gajić. „Takvih je bilo čak 25.000, dok su na trećem mestu oni koji su imali problema sa ponašanjem (15.241). Nisu bili retki ni slučajevi zanemarivanja dece (8.829), pa ni porodičnog nasilja, jer je 3.058 maloletnika bilo žrtva ovakvog odnosa u kući.“
Socijalni radnici su se tokom prošle godine umnogome bavili papirologijom. Kroz njihove ruke prošlo je ukupno 769.625 raznih zahteva i rešenja iako je u 173 odeljenja centara za socijalni rad zaposleno njih 3.922. Ipak, ovi su radnici samo 46.235 molbi odbacili kao neosnovane i nisu pružili zatraženu pomoć.
U centrima za socijalni rad kažu da je među onima koji su dobili novac najviše onih kojim je ček uručen jednokratno (36 odsto). S druge strane, pravo na stalnu novčanu socijalnu pomoć ostvarilo je 30,8 odsto. Vremenski ograničenu novčanu socijalnu pomoć je dobilo 19,6 odsto, a najmanje je bilo onih koji su dobili uvećanu socijalnu pomoć, odnosno njih 13,5 odsto.
Izvor: Novosti