Studenti će najverovatnije i sledeće školske godine pred profesore izlaziti u šest ispitnih rokova, a granica za upis na budžet ostaće na 48 bodova - najrealniji je epilog klinča između studenata i prosvetnih vlasti povodom promene Zakona o visokom obrazovanju. Kako saznaju „Novosti“, država će najverovatnije izaći u susret akademcima i naći rešenje da umiri njihov bunt, a konačno rešenje očekuje se tokom sledeće nedelje.
Najjače oružje u rukama studenata jeste peticija sa više od 10.000 potpisa akademaca koji se protive novom režimu upisa i polaganja ispita. Ukoliko se sa državom ne pronađe zajednički jezik, prvi sledeći korak, prema najavama, biće bojkot nastave i organizacija protesta.
U Ministarstvu prosvete kažu da će imati sluha za studentske zahteve i da već rade na obostrano prihvatljivom rešenju.
„Sa čelnicima fakulteta pažljivo ćemo razmotriti razloge koje studenti navode“, kaže Slobodan Stupar, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje. „Gledaćemo gde god je moguće da akademcima izađemo u susret. Zakon o visokom obrazovanju ne možemo da kršimo, ali postoji mogućnost da se njegove odredbe koriguju i tako postigne kompromis.“
Stupar kaže da država mora da ima u vidu ekonomsku situaciju u zemlji i materijalni položaj studenata, koji nije na zavidnom nivou.
Studentskim zahtevima država će da udovolji promenom Zakona o visokom obrazovanju, ali je moguće da kompromis bude zapisan i u uredbi Vlade Srbije. Pomirljivi tonovi koji su ukazali da će studenti naći zajednički jezik sa državom stigli su i od novog ministra prosvete Tomislava Jovanovića. On je rekao da je na strani studenata, ali i da treba da se razmotre svi aspekti zahteva. Ministar se založio za pravednu odluku, jer je „studentima, nastavnicima i naučnicima mesto u školama, a ne na ulici“.
Promena slova zakona koje kaže da se na budžet može samo sa 50 bodova jedan je od prvih zahteva oko 10.000 studenata, koji kažu da bi ova promena mogla da ugrozi stotine njihovih kolega koji bi za nastavak studija morali da odreše kesu. Sliku udara na studentski budžet upotpunjuje i najavljeno povećanje cena stanovanja u domovima i hrane u menzama za trećinu, ali i stroži uslovi za sticanje stipendija.
„Povećanje školarina i stroži režim studija mere su koje država redovno pokušava da uvede“, kažu u studentskim organzacijama. - Niko, međutim, ni ne povlači ozbiljne poteze na planu reforme nastave, koji bi studentima olakšali studije, a njihovo znanje obogatili.
Univerziteti, sa druge strane, čekaju razvoj događaja kako bi mogli na vreme da se pripreme za nastavu i školsku godinu. Da će država da olabavi svoj stav upola glasa čuje se i među katedrama. U upravama fakulteta naglašavaju da ih iskustvo uči da država studentima uvek izađe u susret.
„Kakav god bio epilog mi ćemo da obezbedimo najbolji mogući kvalitet nastave“, kaže Nada Kovačević, prodekan za nastavu Univerziteta u Beogradu. „Promene u broju rokova ili sticanju bodova za budžet neće ništa posebno promeniti u funkcionisanju fakulteta. Svi bismo, međutim, trebalo da malo dublje razmislimo pre nego što predložimo rešenja. Činjenica jeste da šest rokova i izlaženje na ispite u aprilu komplikuju nastavni proces.“
Izvor: Novosti