Godišnjica se obeležava u trenutku kada su oči sveta uprte u predsednika Baraka Obamu zbog njegove namere da sirijsku krizu reši vojnim putem.
Skoro 3.000 ljudi je stradalo kada su dva oteta aviona udarila u kule Bliznakinje u Njujorku, koje su se srušile, kao i prilikom udara trećeg aviona na Pentagon u Vašingtonu i pada aviona u Pensilvaniji.
Terorističke napade izršili su pripadnici Al kaide. Ovaj tragičan događaj imao je posledice širom sveta.
Taj dan zapamćen je kao crn i širom planete, kad je 2001. godine skoro 3.000 ljudi stradalo u simultanom vazdušnom napadu terorista Al Kaide na Njujork i Vašington putničkim avionima koje su prethodno oteli.
Napadnuti su Svetski trgovinski centar u Njujorku i centrala Pentagona u Vašingtonu, dok je u Pensilvaniji srušen četvrti putnički avion, takođe otet u toj sinhronizovanoj akciji Bin Ladenovih sledbenika, usmerenoj prema Beloj kući ili Kongresu na Kapitol hilu.
Direktna posledica terorističkog napada 11. septembra 2001. godine bila je odluka Bele kuće na čelu sa Džordžom Bušom mlađim, da objavi rat terorizmu u svetu, što je nesumnjivo suštinski odredilo tendencije u međunarodnim odnosima prvih decenija 21. veka.
U Sjedinjenim Državama sa izuzetnom posvećenošću svake godine podsećaju na žrtve napada od pre 12 godina.
Akcija 19 pripadnika Al Kaide počela je tako što su oteli četiri putnička aviona koji su uzleteli sa aerodroma u Bostonu, Njujorku i Vašingtonu.
Otmičari su ušli u kabine aviona i, koristeći noževe za sečenje papira koje su prošvercovali u avion, ubili pilote i preuzeli kontrolu nad letelicama.
Prvi avion "Amerikan erlajnsa" je u 8.46 sati, udario u severnu kulu Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. Nedugo posle toga, drugi oteti avion kompanije "Junajted" udario je u južnu kulu, a treći oteti avion u sedište Pentagona.
Iz kula "bliznakinja" u Njujorku svega je 20 ljudi, koji su bili na spratovima iznad mesta udara, uspelo bezbedno da napusti zgrade pre nego što su se urušile.
Među žrtvama 11.septembra bilo je i 372 stranaca, među kojima i jedan državljanin Srbije.
Ogromne žrtve su pretrpeli njujorški vatrogasci, čijih je 343 kolega poginulo u padu "bliznakinja", dok su pokušavali da pomognu povređenima da napuste zgrade.
Kasnije su odgovarajuće službe SAD ocenile da je „mozak“ napada koji su se dogodili bio Kalid Šeik Muhamed. Posle opsežne potrage on je uhvaćen marta 2003. godine u Pakistanu, a u februaru 2008. godine optužen je za ratni zločin i u toku je proces pred vojnim sudom SAD.
Ako bude proglašen krivim, preti mu smrtna kazna.
Komandosi američke vojske izveli su u proleće 2011. godine prepad na jedno imanje u Pakistanu gde se krio Osama bin Laden, optužen da je odgovoran za terorističke napade na SAD i likvidirale ga, o čemu je Obama izvestio naciju i ceo svet.
Sudija vojnog suda u američkoj vojnoj bazi u zalivu Gvantanamo na Kubi januara ove 2013. godine odbio je zahtev da se suđenje petorici optuženih za napade na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. javno prenosi putem televizije.
Na mestu na kojem su se nalazile kule STC u Njujorku podignuto je spomen obeležje žrtvama, a sazidan je i novi Svetski trgovinski centar.
Svaka godišnjica obeležavanja napada povod je i za iznošenje različitih špekulacija prema kojima je napad isceniran kako bi se pokrenuli novi ratovi pod okriljem borbe protiv terorizma.
Senka događaja od 11. septembra 2001. godine nadvila se i nad najnovijom krizom u Siriji, jer američka javnost, pored ostalog strahuje, da bi vojna akcija mogla da isprovocira američke neprijatelje da ponovo napadnu.