Sve igraonice su ličile jedna na drugu a ja nijednom nisam mogla na miru da popijem kafu, listajući neki od časopisa jer je i mojoj deci bilo sve manje interesantno. Verovatno bih potpuno odustala od posete igraonicama da se nisam zadesila na jednoj potpuno drugačijoj proslavi.
Moja mlađa ćerka je pozvana u igraonicu Janna Gruva, za koju do tada nismo čuli. Ime igraonice mi se odmah svidelo. Pomislila sam da možda ova proslava obećava! I nisam se prevarila - još na kapiji sam shvatila da ulazim u jednu sasvim drugačiju priču...
Sve je izgledalo kao bajka, počev od suncobrana koji „padaju“ sa neba, preko ručno rađenih dvoseda za dvorište, lampiona, svetiljki koje trepere kroz grane i lišće pa do nestvarno uređenog unutrašnjeg prostora. Malo je reći da sam se osetila kao kod kuće. U stvari, to osećanje je došlo onog momenta kada sam dobila najmirisniju kafu na svetu i kada su mi ljubazne devojke rekle da su moja deca od sada njihova briga i da ja mogu da se opustim...U tom opuštanju sam saznala da ovo nije samo igraonica već i radionica – deca svoju kreativnost pokazuju na delu uz umetnike koji rade sa njima.
Puna dva sata sam uživala, potpuno prepuštena sebi i svojim mislima. Moja deca su se zadovoljno igrala sa drugom decom iako u igraonici nije bilo konstrukcija za penjanje, tramboline za skakanje, loptica i ostalih, nama poznatih stvari...
Ovde su se, uz odličnu animaciju, IGRALI u pravom smislu te reči. I uživali toliko da smo jedva krenule kući. U povratku su mi ispričale da nikada bolji provod nisu imale i da žele ovde da slave svoje rođendane. Do tada ima još dosta vremena ali ja, sa velikim osmehom na licu, već uveliko pripremam njihova slavlja.