U susret sutrašnjem otvaranju koje počinje u 19:00 časova, posetili smo organizatore kako bismo porazgovarali sa njima o ovom sjajnom projektu koji se trudi da vrati veru u oporavak kulture i mladalačke inicijative u Srbiji. Sa nama su razgovarali Nikola Rajičić, zamenik predsednika Kancelarije za mlade Beograda i Nikola Prelević, jedan od organizatora festivala i član Kluba mladih Zemuna.
Odakle je krenula ideja i inicijativa za pokretanje jednog ovakvog projekta?
Pre svega, Kancelarija za mlade i jeste osnovana kao sa ciljem da podrži svaku inicijativu mladih ljudi u Beogradu koja predstavlja pozitivan uticaj na bilo koju sferu života u našem gradu. Bilo to putem organizovanja kulturno-umetničkih manifestacija, promotivnih aktivnosti koje se tiču zdravih životnih stilova, edukacije mladih na raznim poljima i tome slično. Do sada smo već podržavali i pomogli na primer „Beogradsku Nedelju Umetnosti“ i „Bosifest“ (internacionalni filmski festival osoba sa invaliditetom), koji su fenomenalne manifestacije i bile su sjajno prihvaćene. Kada su nam se obratili iz „Kluba mladih Zemuna“ sa idejom za ZOF bili smo oduševljeni, jer upravo takvi projekti su ono što Kancelarija smatra svojom sferom delovanja.
Otkud festival ove vrste baš u Zemunu?
Da, znamo... Zemun je uglavnom poznat kao mesto o čijim se stanovnicima pričaju vicevi, po žestokim momcima, svojevrsnom slengu i kulturi, ali Zemun ima dugu i lepu tradiciju i bilo bi lepo podsetiti se na to. Mi smo obojica Zemunci i ovakav stereotip nam je dobro poznat, tako da smo ovim putem hteli da oživimo jedan deo Zemuna barem na nekoliko dana i pružimo drugima mogućnost da ga vide u jednom drugom svetlu. Želimo da ljudi vide Zemun kao stari centar kulture Beograda i možda ga učinimo novim, kao i da obogatimo njegovu kulturnu ponudu i na taj način možda podstaknemo i druge na slične projekte.
Šta smatrate primarnim ciljem održavanja ZOF-a?
Primarni cilj koji imaju i Kancelarija za mlade i Klub mladih Zemuna je, kao što smo već naveli, obogaćivanje kulturno-umetničke ponude u Beogradu, pružanje podloge nekim mladim umetnicima da pokažu svoje stvaralaštvo, što će ove godine biti ostvareno kroz nastupe mladih i neafirmisanih bendova na ZOF-u. Želimo da pokažemo da je Zemun dobar domaćin ovakvim priredbama i da su stanovnici ovog dela grada dobri i gostoprimljivi domaćini u svojoj kući.
Nikola Rajičić iz Kancelarije za mlade Beograda (levo) i Nikola Prelević iz Kluba mladih Zemuna (desno)
Koji su planovi za budućnost?
Pa s obzirom na to da nam je ovo prva godina, tek ispipavamo teren, uigravamo se za celu priču, zato festival i jeste manjih razmera. Sledeće godine već nameravamo, uz malo sreće i dosta truda, da festival proširimo i vremenski produžimo. Ukljućili bismo još bogatiji muzički program, razne likovne radionice i seminare, dramski deo, jedan odeljak bismo svakako posvetili najmlađim stanovnicima Zemuna i uopšte celog Beograda.
- Čekajte prvo da preguramo ovaj, lako ćemo za sledeći - uz osmeh dodaje Nikola Prelević iz Kluba mladih Zemuna.
Pošto se i jedan i drugi sarađujete sa mladim ljudima i radite na poboljšanju njihove pozicije u društvu, šta vidite kao glavni problem populacije mladih u Beogradu i Srbiji?
Pored onih osnovnih, može se reći i egzistencijalnih problema, koji predstavljaju nezaposlenost i nedovoljno otvoreno tržište rada za mlade ljude koji traže posao u struci, jedan od problema je i prilično visok stepen nezainteresovanost mladih za učestvovanje u kreiranju društvenog života, odnosno nepreduzimljivost u smislu društvenog aktivizma. Činjenica je da je ovo posledica lošeg stanja u državi koje je trajalo duži niz godina, te su mladi vremenom postali pesimistični i letargični. Problem predstavlja i nedostatak samopouzdanja da preduzmu velike korake prema bitnim životnim pitanjima. Zbog toga mi upravo kroz ovakve projekte pokušavamo da uključimo što više mladih u naše aktivosti a zatim prepustimo njima inicijativu, uz pružanje ohrabrenja i podrške u njihovim zamislima, kako bi oni sutra postali nosioci drugih sličnih društveno korisnih aktivnosti.
Na koji način mislite da državna vlast, lokalna uprava i samouprava u saradnji sa organizacijama koje se bave mladima mogu da doprinesu poboljšanju situacije?
Država i institucije ne mogu biti te koje će umesto mladih donsiti odluke za mlade, koje će kreirati programe i politike za mlade i koje će, na kraju krajeva, biti mladi umesto mladih. Instutucije, počevši od lokalne samoprave pa na više, moraju obezbediti instuticonalnu podršku ali i mehanizme putem kojih mladi mogu ostvariti svoje zamisli. Dosadašnja praksa resornog Ministarstva za omladinu i sport se pokazuje kao dobra praksa. Upravo zato je važno napraviti jednu “koaliciju” omladinskog sektora odnosno omladinskih organizacija, lokalne samouprave, sekretarijata i Ministarstava, jer se tako moze postići mnogo više od pojedinačnog delovanja. Organi državne uprave treba da budu otvoreni prema inicijativama mladih ljudi, koji nemaju puno finansijskih sredstava, ali zato imaju ideje i energiju da ih sprovedu u delo. Upravo ovakvim projektima se dobija višestruki efekat, da se uz ne preterano visoka materijalna sredstva ostvari željeni rezulatat - obogati kulturna ponuda, poveća broj sličnih manifestacija ali pre svega da se u njihovu realizaciju uključi veliki broj maladih.
Za kraj, šta biste poručili mladima u Srbiji?
Ovo će sada zvučati kao izvlačenje poente iz nekog Diznijevog crtanog filma, ali pre svega treba da veruju u sebe, svoje sposobnosti i svoje ideje. Uvek postoji više od jednog izvora podrške za svaku ideju i ukoliko vam se učini da negde nemate prolaz, potražite alternativu. Ako smatrate da imate dobar projekat, ako verujete u njega dovoljno i spremni ste da stanete iza njega, sigurno će se naći neko ko će taj entuzijazam i zalaganje prepoznati i pomoći vam da na adekvatan način ostvarite to što želite. Evo, u krajnjoj liniji, dođite u “Kancelariju za mlade Beograda” da se posavetujete. Zbog toga mi i jesmo tu.