Tako je i u mojoj firmi. Imamo dva "klana". Mi Partizanovci smo svi fini i mirni i čak se ni ne hvalimo mnogo kada su u pitanju pobede koje naš tim ostvari nad Zvezdom, a nije da nemamo povoda.
Kolega Bjelanović, inače vatreni Zvezdaš, skoro trideset godina redovno posećuje utakmice i navija za svoj klub i, logično, predsednik je "klana" Zvezdaša u našoj firmi. Jasno vam je već da sam ja iz suprotnog tabora, ali biću objektivna. Da pređemo na temu Dejanovih poseta utakmicama.
Još kao mladić uredno je išao na utakmice, o čemu svedoči i propusnica koju je pre par dana doneo da nam pokaže. Propusnica iz 1984. godine za đake i studente.
"Išao sam tada u srednju školu. I još uvek je čuvam. To se zove ljubav prema klubu", rekao mi je Dejan, sa kojim često imam diskusije na temu toga čiji je klub bolji.
Miran je on i fin čovek ... iako je Zvezdaš. Šalim se, šalim se. Super funkcionišemo u firmi iako nismo svi navijači istog kluba, a kolega Dejan je najmirniji Zvezdaš koga sam ikada upoznala.
Svakako, lepo je videti da neko tako vatreno i dugo navija za neki klub iako klub nije uvek uspešan 😉
Zahvaljujući Dejanu i mi mlađi imali smo priliku da vidimo kako su izgledale stare propusnice, a ostao nam je dužan priču o tome kako je nekada izgledalo navijanje i da li se atmosfera na tribinama razlikuje od ove danas.
(Tekst je šaljive prirode pa bih molila da ne krenu komentari mržnje i prepirke)
Foto: Nadlanu.com