To je stari naziv za vašar ili sajam. Njegova osnovna svrha je bila da seljaci kupe neophodne stvari u vreme dok nisu postojale prodavnice u današnjem smislu. E sad, kako je na selu uvek puno posla, vašar se obično dešavao u doba nekog crkvenog praznika kada nije dozvoljeno raditi.
O tome koliko je vašar važan događaj svedoči podatak da su svi veći vašari u Srbiji evidentirani čak i u crkvenom kalendaru. Iako vašar nije specijalitet srpskog naroda, vašare u drugom obliku imaju i drugi narodi ipak srpski vašar ima i određene društvene funkcije:
Na vašaru se gleda ko je stao da razgovara sa kime i na taj način se određuje status pojedinca u zajednici. Na vašaru se saznavalo i ko se verio, ko koliko stoke ima, ko je koliko zemlje zasadio, da se "pokažu" devojke, da mladi bračni parovi svima pokažu svoje dete...
Ringišpili su česti na velikim vašarima i isto imaju funkciju pokazivanja.
Kupovala se i prodavala stoka, a i kafanska pevačica je obavezna. Tu su i obavezna hrana i najraznovrsnija roba.