Država mora da bude prisutna na društvenim mrežama!

Samo osam od 18 ministarstava ima svoje stranice na Fejsbuku, na Tviteru je taj broj još manji...

Sramotno je to što je manje od pola ministarstava prisutno na društvenim mrežama. Već sutra sva ministarstva treba da otvore profile na Fejsbuku i Tviteru, da imaju Jutjub kanale. I ne zato što je to hit, fensi i moderno, već zato što je to istorija! Ja ne znam šta se čeka, to mora odmah! Mora sada!

Društvene mreže postoje već deceniju i nije pitanje da li država treba ili ne treba da koristi društvene mreže. To je način da država dođe do nekih građana, obaveza je državnih organa da informiše svoje građane. Pitanje je zašto ih već ne koriste. To mora sistemski da se reši.
Republički zavod za informatiku i internet objavio je davnih dana Preporuku za izradu web sajtova lokalne samouprave i Preporuku za izradu web sajtova državnih organa. U jednom trenutku neko u državi je prepoznao da je internet dobar, ali tu se stalo.

Koje su prednosti, zašto bi država trebalo da se odluči na ovaj potez?

Ljudi dolaze do sajtova jer ih nešto zanima, treba im i traže informaciju, i oni su kuća, oni moraju da postoje, ali zato ljudi na društvenim mestima već jesu! I to treba da se iskoristi.
Oni ne treba da odlučuju da li hoće ili neće, oni moraju, jer su tu zbog građana, jer ih građani plaćaju.
Pa 3.5 miliona Srba ima profila na fejsbuku, kad se oduzmu dupli, lažni i drugi profili to je oko 2,5 miliona ljudi. Oni mogu da dođu do 2,5 miliona ljudi, potpuno besplatno!
Mi se zaista ponašamo kao bušmani iz filma “Bogovi su pali na teme” kad divljaku padne koka kola na glavu pa on otkrije civilizaciju, pa nas internet iznenađuje i od društvenih mreža se pravi nešto vau!

Koliko ljudi je na Tviteru?

Na Tviteru ne postoji tačna cifra, ali procene su da postoji oko 600 hiljada registrovanih i oko 400 hiljada aktivnih.
Mada, rič koji smo mi imali kada smo radili jednu od naših akcija bio je oko 450 hiljada ljudi, naravno bilo je i onih iz regiona, ali nije to zanemarljiva cifra
Država na ovaj način uskraćuje brz protok informacija. Možda će zvučati smešno, ali šta ako se nešto desi...
Pa kad je goreo kotao na Kopaoniku, kada je bio zemljotres u Kraljevu, prvo su tviteraši javljali, tvitovali su ludi ko ludi! Nema boljeg načina komunikacije sa građanima nego putem društvenih mreža.

Zašto državni organi i dalje “beže” od društvenih mreža?

Otvaraju se, može svako da ti kaže šta misli...
Ali kad su svi pred izbore mogli da oforme partijske vojske koje će u zatvorenim grupama da daju naloge šta da se piše, gde i kad, mogu to da naprave i sad kad su došli na vlast. Da napadaće ih, ali to su sami izabrali.

Postoje i “svetli” primeri, ministarstvo pravde, odlično funkcionoše na društvenim mrežama...

Svetli primeri su na žalost izuzeci koji potvrđuju pravilo. U nekim partijama je bilo par ljudi, koji mogu da se nabroje na prste jedne ruke koji su internetski i društveno mrežno osvećeniji i zahvaljujući njima desilo se to što se desilo.

Ja mogu vrlo otvoreno da kažem da to što ministarstvo pravde ima jako prisustvo na društvenim mrežama je zahvaljujući samo Mariu Maletiću i Simi Čuliću koji mu pomaže.
Ne može država svoje prisustvo na društvenim mrežama da zasniva na talentovanim radnim pojedincima, to je sistemska stvar, država mora da bude tu jer su tu njeni građani. To takođe nije partijska stvar, to je stvar aparata, koji ne znam šta radi. Imaju silne agencije, agende, nek izdvoje jednog čoveka koji će u roku od tri radne nedelje napraviti pravilnik o korišćenju mreža.
A uveren da u raznoraznim IT službama, računskim centrima šta god Vlada i državna uprava ima po svojim agencijama ima veliki broj programera i IT stručnjaka koji mogu da naprave tipske aplikacije za društvene mreže .
Zašto državna uprava ne bi imala aplikaciju koja prati tviter? To nije nešto novo. Nije ni teško napraviti. Ti na primer tvituješ nešto što ima u sebi reči “zakon”, “država”, “ministarstvo” i oni ti odmah vrate tvit. To su radili klinci, deca sa fakulteta. Koristite to za komunikaciju, slušajte šta vam građani govore, šta govore između sebe... Analizirajte.

Gde greše državni organi kada je pristupnost informacijama u pitanju?

Ja ne govorim sad kao neki intenet guru, ja govorim kao običan građanin. I znaš li kako je državna uprava došla do mene? Skoro pa nikako!
Meni je potrpuno retardino što na primer stranke nemaju pristupnice na svojim fejsbuk starnicama. Oni nemaju pristupnice za svoje partije, za povećanje svog članstva, dovlačenje sveže krvi.
Srbija ne živi više u doba srpskih ustanaka, ne može više državana uprava ta da funkcioniše na primerima, na herojima, na Bošku Buhi... Oni su sistem, oni su država. Oni moraju da prednjače. Ako su društvene mreže široko prihvaćene, država mora da bude na njima.
Mnogi zaboravljaju da su društvene mreže odličan prostor za ispitivanje javnog mnjenja. Nije to odgovarajući statistički uzorak, ali može da se iskoristi.
Glupa je rečenica :“Nisu svi građani Srbije na internetu”. Pa nisu ni u Americi, samo na Islandu 99 odsto građana koristi internet!.
Činjenica je da nismo svi na intenetu, ali je isto tako činjenica da bar polovina građana jeste i to veoma intezivno, a oni koji ne koriste internet odlaze prirodno.
Ponavljam, država mora da uspostavi komunikaciju sa građanima, I ne treba oni da postavljaju statuse i da se hvale. Oni na stranicama moraju da imaju formulare, kontakte, komunikaciju, povezivanje sa bazama.

I za kraj koji je razlog neprisutnosti državnog aparata?

Nemam odgovor, ne postoji racionalan, smislen odgovor koji može da izdrži dva argumentovana pitanja.
Ništa to nije ni preskupo, ni nemoguće, ali ne može da se ne pogleda od petka do ponedeljka šta se dešava. Mora da se radi!