"Imala sam potrebu da pričam o tome, pa sam često prepričavala sadržaje naših razgovora svojim ukućanima i prijateljima koji su rado slušali, a onda sam počela i da zapisujem jer sam želela da ih sačuvam od zaborava," priča Milkovićeva.
Ona kaže da bi Pavlu bilo drago što ono što je nju pokušavao da nauči nije ostalo samo u njenoj glavi, već možda još u nečijoj mudre priče nađu mesto. Milkovićeva je dilemu da li treba da se usudi da piše o patrijarhu razrešila onog trenutka kada je shvatila da je deda Pavle privatno živeo po principima koje je patrijarh Pavle proklamovao, i da onaj deo njegove ličnosti koji je malo ko poznavao samo dopunjuje i izoštrava sliku o njemu.
Deda Pavle, ili „moj deda Popa“, kako ga je Snežana oduvek zvala, bio je rođeni brat Dušana, oca Snežanine majke, koji je poginuo za vreme Drugog svetskog rata. Ono što joj prvo padne na pamet kada pomisli na deda Pavla jeste slika njegovog nasmejanog lica.
"Bio je izuzetno duhovit, istog časa bi smislio neki šaljiv komentar, a onda bi se slatko smejao, potpuno bezazleno, kao dete, celo lice mu se smejalo. Bilo je stvari koje nije odobravao u mom ponašanju u nekim periodima mog odrastanja, kao što svi odrasli uvek imaju primedbe na mlađe, ali nikada nije bio zlurad niti je kritikovao," priča Snežana.
Kada je bila dete, patrijarh Pavle je bio episkop raško-prizrenski i živeo je u Prizrenu. U to vreme je retko dolazio u Beograd nekim poslom, ali nikada se nije desilo da ne dođe kod njih, pa makar i nakratko. Kada je postao patrijarh i doselio se u Beograd, dolazio je vrlo često, nekad i dva puta u nedelji, sve dok je njegova sestra Agica, s kojom su živeli u istom domaćinstvu, bila živa.
"Kasnije je znatno ređe dolazio u moju kuću, a kada su počeli njegovi problemi s nogama i kako je bivao stariji, viđali smo se tako što sam ja odlazila u Patrijaršiju. Njegove posete su bile praznik za sve ukućane, svi bismo se okupljali oko stola za kojim je uvek sedeo, na istom mestu, i otimali jedni drugima reč trudeći se da iskoristimo svaki trenutak susreta i pitamo nešto o čemu smo hteli njegovo mišljenje ili je možda ostalo nedorečeno od prethodnog susreta," kaže Snežana, i napominje kako nikome nije bilo neprijatno da išta pita jer je on bio uvek raspoložen da čuje i odgovori.
Lična biblioteka patrijarha Pavla
Iza patrijarha Pavla ostalo je oko 8.000 knjiga. Većina njih je s posvetom autora ili izdavača. One su deo fonda Biblioteke Patrijaršije, ali bibliografsku vrednost procenjuje NBS, koja će ih sistematizovati i napraviti elektronski katalog do avgusta 2014. U ostavštini je Novi zavet, koji je uporedo na grčkom, latinskom i italijanskom, a tu je i „Istorija prve srpske pravoslavne crkveno-školske opštine u Australiji“, kao i knjiga o Johanu Sebastijanu Bahu.
Izvor: BLIC, Milka Radović