"Nesporna je činjenica da je pobuna JSO, iza koje stoje ne samo lični interesi već i politički, bila uvod u destabilizaciju države koja za direktnu posledicu ima ubistvo premijera Zorana Đinđića", rekao je Jovanović svedočeći u nastavku suđenja osmorici pripadnika JSO pred Specijalnim sudom u Beogradu.
On smatra da je JSO bila zločinačka organizacija koja je ubijala ljude (na Ibarskoj magistrali Ivana Stambolića, veze sa "zemunskim klanom"...).
"Nesporna je činjenica da je tu reč o pobuni, a ne o protestu jer JSO nisu komandovali ljudi koji su formalno bili na njenom čelu. Ciljevi pobune bili su politički i nisu imali veze sa angažovanjem JSO", rekao je Jovanović, u to vreme visoki funkcioner DOS-a i bliski saradnik premijera.
Iza pobune, kako je naveo, stajali su politčki interesi, zahtevi za smenom ministra policije, čelnika Državne bezbednosti...
Jovanović je u više navrata aludirao da je politički interes za pobunu imao tadašnji predsednik SRJ i lider DSS Vojislav Koštunica, komentarišući pored ostalog da su pojedinci izuzeti iz procesa.
Lider LDP-a je potvrdio da je nakon izbijanja pobune išao da se nađe sa optuženim (neformalnim komadantom JSO) Miloradom Ulemekom Legijom u Šilerovoj ulici, ali ga tamo nije našao.
Tamo se međutim susreo, sa kasnije ubijenim, vođom "zemunskog klana" Dušanom Spasojevićem, posle čega mu je, kako je naveo, bilo jasno da je Spasojević direktno uključen u delovanje JSO i sve odluke koje su donošenje u toj jedinici.
Odgovarajući na pitanja tužioca, Jovanović je govorio o svom odlasku u Kulu sa Đindićem, tvrdeći da "su ih organizatori pobune namerno razdvojili".
Đinđić u Kuli, kako je naveo, nije razgovarao sa tadašnjim komadantom jedinice nego sa penzionisanim komadantom (Ulemekom).
"Premijer nije pozvan u Kulu da bi se sa njim dogovaralo, već je doveden da bi se javnost uverila da je on popustio i da je došao da moli da ostane na vlasti", smatra Jovanović.
Pobuna nije bila orijentisana patriotskim razlozima, kao što se tvrdilo da se oni bune zbog hapšenja braće Banović i njihovog izručenja Haškom tribunalu, već da se održe na snazi bivši komadant te jedinice u penziji, kriminalno delovanje zemunskog klana...
Jovanovićevo svedočenje obeležilo je i njegovo polemisanje sa braniocem jednog od optuženih Zvezdana Jovanovića (koji je pravosnažno osuđen na 40 godina zatvora kao direktni izvršilac ubistva Đinđića) advokatom Gradimirom Nalićem. Jovanović je naveo da mu je "sasvim prirodno" što je Nalić branilac u tom postupku, jer je u vreme pobune bio savetnik predsednika SRJ koji je imao direktni interes za pobunu JSO. Lider LDP-a je, takođe, podsetio da je Nalić išao na slavu JSO u novembru 2001.
Takođe je odgovarao na pitanja Zvezdana Jovanovića u vezi sa donošenjm odluke o hapšenju haških optuženika braće Banović (što je, kako tvrde pripadnici JSO, bio glavni razlog njihovog protesta, jer u to vreme nije postojao Zakon o saradnji sa tribunalom u Hagu), zatim političkom situacijom u državi pre u vreme i u vreme protesta JSO...
"U to vreme je sve bilo moguće, pa i da Dušan Spasojević predsedniku države pokloni ulje naplatnu", rekao je pored ostalog Cedomir Jovanović, odgovorajući na pitanja optuženog Jovanovića da li je poznavao svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija.
Lider LDP-a je, takođe, ispričao da je prvi put u Šilerovoj ulici bio 5. oktobra 2001. kada ga je tamo odvelo obezbeđenje Ulemeka. On je istakao da nije tačno da je od Spasojevića naručio ubistvo Sredoja Šljukića Šljuke 2001. tvrdeći da žrtvu nikad nije upoznao. Optuženi Zvezdan Jovanović je postavljao i niz pitanja koja se tiču Jovanovićevog odnosa sa Spasojevićem i Ljubišom Buhom Čumetom i drugim kriminalcima iz tog perioda.
Jovanović je na početku iskaza rekao da ne može biti zadovoljan epilogom suđenja optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića, jer nisu ispitani ključni ljudi koji su u vreme pobune JSO bili protiv njega, predsednika vlade i drugih.
"Kad to kažem mislim na Vojislava Koštunicu i njegove saradnike, koji su se morali naći ovde pored mene. To šo njih nema, to je poraz države", kazao je Jovanović.
Čedomir Jovanović je u novembru 2011. saslušan kao svedok u istrazi. U nastavku suđenja, za sutra je planirano da lider LDP-a nastavi da odgovara na pitanja učesnika u postupku, a zatim i svedočenje Dušana Mihajlovića koji je u vreme pobune JSO bio ministar unutrašnjih poslova. Sudija Vladimir Vučić saopštio je međutim da je sud obavešten da Mihajlović nije primio poziv ,tako da nije izvesno da li će se sutra pojaviti na suđenju.
Petorica optuženih Veselin Lečić, Dragoslav Krsmanović, Dragiša Radić, Vladimir Pocić i Mića Petraković doći će u sud sa slobode, pošto su pušteni iz pritvora krajem novembra prošle godine. Bivši komadanti JSO Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović i Dušan Maričić će biti doveženi iz požarevačkog zatvora u kom izdržavaju maksimalne kazne zbog najtežih krivičnih dela, među kojima je i ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Optužženima se stavlja na teret izvršenje krivičnog dela oružana pobuna iz tada važećeg Krivičnog zakona SRJ. U optužžnici se navodi da je od 9. do 17. novembra 2001. godine JSO otkazala poslušnost komandi, povukla svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Đinđića, da prekine sa pobunom. Istovremeno, operativni deo Jedinice borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata je blokirao autoput - prvi put 10. novembra na autoputu Novi Sad - Subotica u blizini Vrbasa, a drugi put 12. novembra blokadom autoputa kroz Beograd kod Sava centra. Na taj način je, kako se navodi u optužnici, vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića. Takvim postupanjem Jedinice, bili su neposredno ugroženi bezbednost i ustavni poredak zemlje, navodi se u optužnici.
Izvor: Tanjug via Dnevnik