Hrvatska strana je na sastanku Izvršnog komiteta UNHCR-a u Ženevi tražila da komesarijat donese preporuku, ali pošto se one usvajaju jednoglasno, ona nije prošla zbog protivljenja Srbije.
– Ti pokušaji postoje već par godina, uz obrazloženje da je prošlo puno vremena od rata, da su se popravile okolnosti u regionu. Visoki komesar Antonio Gutereš nije prihvatio tu argumentaciju – kaže Mirjana Ivanović-Milenkovski, iz Odeljenja za odnose sa javnošću UNHCR-a u Srbiji.
Ona objašnjava da bi se usvajanje takve preporuke, koja i da je usvojena ne bi bila obavezujuća, između ostalog, loše odrazilo na veliki regionalni program stambenog zbrinjavanja koji uz Srbiju, Hrvatsku, BiH i Crnu Goru finansiraju i države donatori. Cilj ovog programa, čija vrednost iznosi 584 miliona evra, je obezbeđivanje trajnog stambenog rešenja za 27.000 najugroženijih izbegličkih porodica u regionu, od kojih je čak 16.780 u Srbiji.
Pažnju javnosti na spornu inicijativu Hrvatske skrenuo je Srpski demokratski forum (SDF) iz Zagreba koji je upozorio da se izbeglički problem u Hrvatskoj ne može smatrati rešenim, jer su se uglavnom vratili stariji građani, a ne radno aktivno stanovništvo, tako da se ne može govoriti o održivom povratku. Područja koja su bila zahvaćena ratom danas imaju polovinu predratnog stanovništva i svega trećinu radnih mesta.
– UNHCR nastoji okončati svoje operacije u regiji, pa mu je u interesu zatvoriti izbegličko pitanje u Hrvatskoj, a Vlada Hrvatske nastoji stvoriti privid da su političke obaveze, vezane uz regionalnu saradnju i povratak svih izbeglih u svoje domove, definitivno ispunjene. Evropskim državama odgovara ukidanje izbegličkog statusa izbeglima iz Hrvatske jer se time rasterećuju njihovi socijalni fondovi – kaže Veljko Džakula, predsednik Upravnog odbora SDF.
Ova organizacija podsjeća da je objavila platformu o demografskoj obnovi Srba u Hrvatskoj u kojoj su predložene mere ekonomske i socijalne integracije povratnika, uklanjanje barijera povratku i stvaranje ekonomskih pretpostavki za povratak radno aktivnog stanovništva.
– Uprkos pažnji javnosti, Vlada Hrvatske nije podstakla nikakav ozbiljni društveni dijalog o ovom problemu. Ne postoji ni definisana politika uklanjanja prepreka povratku u lokalnim zajednicama iz kojih je najviše izbeglih. Nijedna od mera predloženih u tom dokumentu do sada nije sprovedena, a demografsko i ekonomsko stanje srpske nacionalne zajednice u Hrvatskoj do danas ni na koji način nije unapređeno – ističe Džakula.
Izvor: Politika.rs