Građani Srbije neprekidno već 23 godine češće idu na sahrane nego na babine.
Veći broj umrlih uporno nadmašuje broj rođenih, što je dovelo do toga da smo po stopi mortaliteta - prva zemlja u Evropi.
Sliku za nijansu popravlja svega osam opština u kojima je, prema poslednjim podacima, zabeležen pozitivan prirodni priraštaj, iako je reč o statističkom izuzetku, koji nas neće spasti demografskog sloma.
Kolevke su se prošle godine najviše ljuljale u Beogradu - Grockoj, Zvezdari i Surčinu, Novom Sadu, Sjenici, Novom Pazaru, Tutinu i Preševu.
Prema rečima Gorana Peneva, iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, stope u ovim opštinama takođe su preniske, pa suštinski nisu pravi izuzetak.
"Pozitivne brojke neprimetno su male da bi se mogao tražiti neki ozbiljniji, dublji razlog ili model koji bi trebalo kopirati, već su slučajnost", kaže Penev.
"U Novom Sadu je ta stopa 1,4 promila, a razlog je što je to univerzitetski centar, u koji po pravilu dolazi mnogo mladih, pa su te migracije uticale na statistički podatak".
Kako Penev kaže, što se tiče beogradskih opština, razlog treba tražiti u tome što je Surčin prigradsko naselje, a Zvezdara takođe ima obodne delove u kojima je cena stanova niža, pa je doseljavanje bilo veće. Ipak, i ta stopa je nešto preko nule, pa nije značajna kao pokazatelj.
"Što se tiče Novog Pazara, koji beleži pozitivan prirodni priraštaj, razloge treba tražiti u kulturnom obrascu", kaže Penev.
"Ne isključivo religijskom, jer i Romi su takođe poznati po velikom broju dece, već kulturnom".
"Mesečno na spisku za dodelu ovih sredstava imamo oko 30.000 porodilja. Za prvo dete jednokratno dobijaju 31.782 dinara, za drugo 124.279, za treće 223.693 i za četvrto 298.254 dinara", kaže Predrag Petrović, viši savetnik Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
"U decembru prošle godine, recimo, na spisku smo imali 60.065 majki na porodiljskom bolovanju, a ostvarivale su naknade za 61.324 dece."
Religija, kulturne specifičnosti i običaji čine Novi Pazar, Tutin, Sjenicu i Preševo opštinama u kojima je demografski trend različit u odnosu na ostatak Srbije. U njima je većinsko bošnjačko i albansko stanovništvo, kome je svojstven veći broj dece.
Međutim, ovih osam opština samo su retke tačke na demografskoj slici Srbije, jer u čak 1.500 naselja godišnje se ne rodi nijedno dete. Koliko je situacija alarmantna pokazuju i podaci da je oko 1.600 sela gotovo potpuno napušteno, 700 naselja ima manje od 100 žitelja, a da je čak stotinu njih sa manje od pet stanovnika. Predviđanja su još gora: u narednih 15-20 godine promaja bele kuge oduvaće još 1.200 naselja, pišu Novosti.
Tako smo za poslednjih deset godina ostali "kraći" za 500.000 ljudi. Po broju živorođene dece i natalitetu naša zemlja je na poslednjem mestu u Evropi. Dok su se za poslednjih nekoliko decenija Albanci uvećali 700 odsto, Turci 400 odsto, Bugari za 38 odsto, Rumuni i Grci za 35 odsto, Srbi su među ovim zemljama jedini narod koji izumire.
"Pravac u kom sve ovo vodi je da će kroz nekoliko decenija Srbi postati manjina u svojoj zemlji", kaže dr Gordana Živković, stručni saradnik Instituta za evropske studije. "Demografski eksperti prognoziraju da će ovim tempom Srbi kao narod za 500 godina - izumreti".
Uporedni podaci pokazuju da je svaki drugi Albanac, a tek svaki četvrti Srbin mlađi od 19 godina. Stanovnici iznad 65 godina su čak 2,5 puta brojniji od mladih. To ne čudi, jer na svaki brak u Srbiji dolazi 0,88 odsto dece.
Uporedni podaci pokazuju da je svaki drugi Albanac, a tek svaki četvrti Srbin mlađi od 19 godina. Stanovnici iznad 65 godina su čak 2,5 puta brojniji od mladih. To ne čudi, jer na svaki brak u Srbiji dolazi 0,88 odsto dece.
"U ratovima smo izgubili četiri miliona ljudi, poslednjih decenija dva miliona se prelilo u dijasporu, a od Drugog svestkog rata tri Srbije su ubijene abortusima", kaže dr Živković. "Trenutno smo najstarija nacija u Evropi. Do 2030. godine, ako se nastavi ovakva stopa negativnog prirodnog priraštaja, Srbi će činiti 50 odsto stanovništva Srbije".
Razloge, kako kaže, treba tražiti u nedovoljnom rađanju, jer je Srbija već 50 godina ispod okvira proste reprodukcije. Drugi razlog je emigracija koja je pojačana od devedesetih. Uz to, 800.000 majki ne može da rodi zbog neplodnosti protiv koje se bore medicinskim putem. Ekonomski faktor je u Srbiji neizbežan. Dramatičan je podatak da je između 10 i 20 odsto žena u reproduktivnom periodu napustilo Srbiju i decu rodilo u inostranstvu.
Jednostavan odgovor na pitanje kako ublažiti demografsko propadanje Srbije, prema oceni stručnjaka, ne postoji.
Stručnjaci za stanovništvo slažu se u oceni da na kretanje broja stanovnika utiče niz faktora, a da je novac samo jedan od njih. Jedino zahvaljujući snažnoj svesti o potrebi za preživljavanjem nacije usta iznad vode drže Irci ili Šveđani, koji imaju nulti prirodni priraštaj.
Kako kaže Gordana Živković, važna mera je populaciona politika. Jedna od funkcija države je da brine o humanoj reprodukciji i da ekonomskim merama olakšava trudnicama i majkama.
Ivan Marinković, iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, navodi da je iskustvo Francuske, koja duže od veka sprovodi sistemske demografske mere, pokazalo da broj rađanja može da se podigne za najviše desetak odsto. Položaj Srbije, prema njegovim rečima, toliko je težak da bismo beležili gubitak stanovništva čak i ako bi žene u narednim godinama počele da rađaju po petoro ili šestoro dece.
B92, Novosti