Vilijamsonu i Mari putevi su se razlišli sedamdesetih godina, kada su im se roditelji razveli. Robert, koji je tada imao šest godina, ostao je sa ocem u Denveru, dok se Sindi, tada 14-godišnjakinja, preselila i izgubila kontakt sa ocem i mlađim bratom.
U narednih 30 godina uzaludno su pokušavali da nađu jedno drugo. Nisu ni sanjali da su se oboje prijavili u mornaricu i služe u istoj državi, oko 500 kilometara udaljeni jedno od drugog.
Sindi, glavna medicinska sestra, raspoređena je u vojno-medicinski centar MMCSD, a njen brat u eskadrilu borbenih aviona (VFA) 122 u mornaričkoj bazi Lemur, u Kaliforniji.
Foto: US Navy
Njima se u petak najzad ispunilo ono o čemu su godinama sanjali. Nakon što je Robert pozdravio sestru na način kako se pozdravlja mornarički komandant, a zatim je snažno zagrlio, ona je kroz suze uzviknula: “To je moj brat!”
Nemi od uzbuđenja i ophrvani emocijama, brat i sestra su prošetali držeći se za ruke.
"Tražila sam ga i na Fejsbuku, ali tamo ima milion Roberta Vilijamsona. Ima milion Bobija Vilijamsona", ispričala je Sindi.
Foto: US Navy
Kada su im se roditelji razveli, Sindi je uzela majčino devojačko prezime i zato ni Robert nije mogao nju da nađe. Međutim, pre oko dva meseca, Sindi je pozvala oca s kojim decenijama nije razgovarala, a on joj je ispričao da joj je brat komandant u mornarici. Petnaest minuta kasnije, razgovarali su telefonom.
"Oboje smo plakali kad smo prvi put telefonirali", kaže Sindi.
Robert kaže da će zauvek biti zahvalan sestri što je bila toliko rešena da ga nađe.
"Najvažnije je nikada ne odustati. Ona me je tražila i tražila, a onda je jedan telefonski poziv okončao 30 godina razdvojenosti. To je fantastično", zaključuje Vilijamson.
Blic