Taj sud je izrekao 166 osuđujućih presuda, 60 oslobađajućih, i 12 opomena. Jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka je odbačen, za 86 je nastupila zastarelost, a ostalo je nerešeno 137 predmeta, rečeno je Tanjugu u tom sudu.
Prekršajni sud u Beogradu je izrekao ukupno 39 zatvorskih kazni, 27 kazni zatvora do 15 dana, 9 kazni od 15 - 30 dana zatvora, i tri kazne koje glase na više od 30 dana zatvora. Pored toga izrečeno je 50 zaštitnih mera.
Predsednik Prekršjanog suda u Beogradu Milan Marinović rekao je da, kada su u pitanju sportske priredbe i prekršaji na tribinama pravila nema, jer broj prekršaja na utakmicama varira i zavisi od "priredbe do priredbe".
Inače, izmenama Krivicnog zakonika iz 2009. za krivicna dela počinjena u grupi predviđene su kazne od dve do osam, a za kolovođu od tri do 12 godina zatvora. Tada su odrađene i izmene zakona koji reguliše sprečavanje nasilja na sportskim priredbama, kojim su novčane kazne duplirane i predviđene zatvorske sankcije.
Radi sprečavanja nasilja na sportskim priredbama prekršajni sudovi u Srbiji a posebno u Beogradu, kada su u pitanju utakmice visokog rizika, imaju praksu da na njih šalju određen broj sudija, najčešće bude jedan, vodi se kao dežurni sudija na stadionu ili u hali sportova, rekao je Marinović.
Taj sudija, kako je ukazao, ne sudi na samom stadionu, već sa prisustnim tužiocem i policijom usaglašava aktivnosti.
"Kada neko lice napravi nedelo a nije odmah jasno da li se radi o krivičnom delu (za koje je nadležan tužilac) sastaje se štab i vrši trijažu takvog ponašanja. Za krivično delo angažuje se tužilac, a prekršaj se prosleđuje dežurnim prekršajnim sudijama", objasnio je Marinović.
On je dodao da sud ima dežurne prekršajne sudije koji postupaju svaki dan, kao i po potrebi vanredne dežurne sudije koji sede u sedištu beogradskog prekršajnog suda u Timočkoj ulici.
U zavisnosti od manifestacije i stepena rizika, zavisi i broj dežurnih sudija, naveo je Marinović ukazujući da nema pravila kada su u pitanju incidenti na tribinama.
"Moze da se desi da neka utakmica bude proglašena utakmicom visokog rizika, a da to bude veoma visoki rizik, kao što je bila fudbalska utakmica između Srbije i Hrvatske, a da se sve završi u redu bez manifestacija nasilja i posla za dežurne sudije", napomenuo je sudija.
Može, pak, da se desi da neka utakmica bude proglašena utakmicom visokog rizika, ali da se ne očekuje nasilje a da do njega dođe, tako da se ne možemo vezati za tip utakmice i rizika ali moramo biti spremni na sve, naglasio je on.
Marinović je podsetio da Srbija sada ima Nacionalnu strategiju za sprečavnaje nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i Akcioni plan za njeno sprovođenje.
U izradi su, kako je naveo, učesvovali svi relevantni faktori koj imaju bilo kakve veze sa temom predstavnici sportskih saveza, sprotskih novinara, ministarstva sporta i omladine, ministarstva pravde i državne uprave, sudova, tuzilaštva, MUP-a.
"Mislim da je urađen dobar akcioni dokument koji će, ako uspemo da ga sprovedemo, značajno doprineti smanjenju, ako ne i iskorenjivanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama", istakao je predsednik beogradskog prekršjanog suda.
Prema njegovim rečima, broj prekršaja na utakmicama varira i zavisi od priredbe do priredbe.
Marinović smatra da je u sprečavanju nasilja na sportskim mnifestacijama ključna uloga medija koji bi, kako je kazao, trebalo da izveštavaju o svim sankcionisanjima nekog nasilja bilo da kazne izriče prekršjani ili krivični sud.
"O tome bi trebalo pozitivno izveštavati, da javnost bude upoznata sa tim - da se ne isplati vršiti nasilje na sportskim priredbama, posebno što ima veći broj počinilaca koji je mlađe životne dobi, a ima i maloletnika. Tako bi moglo da se deluje preventinvo i vaspitno na njih da se suzdrže od takvog ponašanja kom su možda skloni ili žele da ga probaju", naglasio je Marinović.
Izvor: Novosti