Tužilačka istraga regulisana je odredbama novog Zakonika o krivičnom postupku, i predviđa da tužilac saslušava svedoke, nalaže veštačenja i sklapa sporazume o priznanju krivice okrivljenima, uz manje više pasivnu ulogu suda.
Po okončanju istrage o validnosti podignute optužnice odlučuje nadležni sud, profesor Milan Škulić ocenjuje za B92 da će novi sistem naići na probleme pre svega zbog malog broja tužilaca koje očekuje obiman posao.
"Suština je u tome da se očekuje da tužilac prikupi dovoljno dokaza za podizanje optužnice, a u praksi ćemo videti kako će to da funkcioniš. Verovatno će se tužilaštvo puno oslanjati na policiju jer tužilaštvo nema dovoljno svojih kapacitet. U novom Zakoniku je puno ranjdi u kojima se traži da ih baš tužilac preuzima i biće veoma teško da tužilac sve to postigne. Na primer u Valjevu imamo jednog tužioca i dva zamenika, a tako je u mnogim mestima, i njmea će biti veoma teško da sve to sami postignu", kaže Škilić.
Nove odredbe Zakonika o krivičnom postupku od januara prošle godine već primenjuju specijalizovana tužilaštva za organizovani kriminal i ratne zločine.
Po ovom konceptu do sad su sprovedene istrage protiv vlasnika Delta Holdinga Miroslava Miškovića, bivšeg ministra poljoprivrede Saše Dragina, čelnika Agrobanke i Galenike, zatim kradljivaca Sezanovih slika i drugih osumnjičenih za teška krivčna dela.
Izvor: B92