Šćepanović je objasnio da za pridruživanje Eurotransplantu, nije dovoljno samo da imamo 10 donora na milinon stanovnika, već je prvi uslov za to da postoji zvanična rang listu pacijenata za transplantaciju.
“Lista čekanja nije isto što i zvanična rang lista. Kad kažemo da imamo 3.800 pacijenata na listi čekanja, mi ne znamo ko je od njih je spreman za transplantaciju a ko nije”, kaže doktor Šćepanović, koji je i sam pre 6 godina imao trensplantaciju srca.
Statistika pokazuje da u svetu na 50.000 pacijenata kojima je potrebna transplantacija, ima 5.000 donora, što znači da samo 10 posto od njih bude transplantirano.
Da bi se neko našao na zvaničnoj rang listi, po Šćepanovićevim rečima mora da prođe kroz “strašnu selekciju”. Najvažniji kriterijumi su urgentnost stanja pacijenta, zatim pretpostavka koliko će pacijent dugo živeti i tek na kraju se uzima u obzir genetska podudarnost pacijenta i donora.
“Transplantacija je ratna hirurgija. Dati organ pacijentu čije su šanse da izdrži godinu ili dve, umesto nekome ko će imati daleko veće šanse nakon transplantacije, je jedan starašan promašaj, da ne kažem prekršaj”, rekao je on i dodao: “Pa ko je taj koji ima pravo da izigrava boga? To je internacionalna komisija Eurotransplanta”.
Šćepanović je zaključio kako bi u Srbiji najpre trebalo da se zna rang lista onih koji čekaju na transplantaciju bubrega, jer na jednog pacijenta kome je potrebna transplantaciju srca, u Srbiji ima tri pacijenta koji čekaju na transplantaciju jetre i šestoro kojima je potreban bubreg.