Na izvestan način krug se zatvorio. Potpuno je suvišno govoriti o povratku u devedesete godine, one su sve vreme tu, ali jeste interesantno pozabaviti se pitanjem kontinuiteta sa tom grozomornom decenijom.
Opskurni likovi koji su tokom tih godina harali Srbijom, sada se vraćaju na male ekrane kao zabavljači i komičari. Jezda je na Farmi nastupio identično kao što se izgladnelim građanima Srbije obraćao u vreme svog uspona. Zapanjuje to što su mu mnogi među aktuelnim stanovnicima imanja pohrlili u zagrljaj dok je samo mali deo, uglavnom mlađih, zblanuto posmatrao veselog harambašu sa kaubojskim šeširom, ukrašenim cirkonima i nitnama.
Jezda je istog momenta počeo da drži slovo na temu, familijarnih odnosa koje namerava da izgradi, bogatstva svog životnog iskustva i vrednosti koje želi da utemelji na imanju.
Pitanje je da li posle svega ovoga treba ugasiti televizor, što bi prestavljalo minimlani izraz poniženja i uvređenosti prosečnog gledaoca koji Jezdu zna isključivo kao kriminalca u kojeg je nekad imao poverenje ili prosto pomiriti sa činjenicom da je ovde sve moguće osim jednog.
Nama hronično nedostaje samopoštovanje i povratak ovog čoveka koji je samo promenio ulogu zapravo je najveća potvrda da nikada nećemo naučiti da poštujemo sebe.
Već koliko sutra Jezda će masnim šalama i vašarskim humorom uneti mnogo radosti u brojne domove u kojima je Fama ne televizijski, već životni sadržaj broj jedan.
Ko je sledeći?
Kačavenda?
Pahomije?
Marija Milošević?
Mira Marković?
..........
M.Š