Od početka krize, američka emisiona banka (Fed) preplavljuje tržišta jeftinim novcem kako bi stimulisala privredu. Sličnu politiku slede i druge ustanove širom sveta, poput Evropske centarlne banke.
Šef Feda Ben Bernanki nedavno je rekao da bi ta ustanova mogla polako prestati s politikom niske diskontne stope, ali su i i na sam nagoveštaj promene politike, finanšijska tržišta reagovala panično, pa je brzo povukao izjavu.
- Fed je poput odrasle osobe u prostoriji punoj dece i kad deca traže slatkiše, jer je to trenutno njihova jedina hrana, tada Fed teško može reći: 'Žao mi je nema više' - objašnjava slikovito Beri Ejkengrin sa kalifornijskog univerziteta Berkli, jedan od učesnika nedavno završenog Globalnog ekonomskog simpozijuma u nemačkom gradu Kilu.
Nejasna politika eskontnih stopa bi za zemlje u razvoju i za rastuće privredne sile mogla imati vrlo negativne posledice, napominje Dojče vele.
- Pre nekoliko godina smo se morali spasavati od poplave jeftinog novca koja je pretila Turskoj. Danas postoji opasnost da uopšte nećemo doći do kapitala - kaže turski ministar finansija Mehmet Šimšek.
Ulagači su, u strahu od kraja razdoblja jeftinog novca, počeli svoj novac da povlače iz rastućih privreda poput turske, brazilske ili indijske.
- Zemlje u razvoju i rastuće sile s pravom Fedu poručuju: 'Vi niste samo odgovorni za američku privredu, vi morati uzeti u obzir i naše potrebe' - kažže Đu Đongding, ekonomista Kineske akademije za sociološke nauke i bivši savetnik Kineske centralne banke.
Međutim, i u tome su saglasni i Šimšek i Đu, takvi vapaji često nailaze na slab odjek.
Pritom su zapravo takozvane BRIKS-zemlje (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafricka Republika) te koje, kako kaže Endrju Šeng iz ekonomskog instituta Fang Global iz Hong Konga, razvijenim silama pozajmljuju novac.
- Mi smo ti koji bismo trebali odlučiti kako dalje", kaže Šeng. No zasad nije poznato u kom smeru bi ova odluka mogla ići - manje novca za zapadnjačke državne dugove, ili kontrola prometa kapitala.
To bi, međutim, moglo imati dalekosežnije posledice.
- To bi bio kraj globalizacije. Jer u onom trenutku u kome od globalizacije profitira samo mali broj učesnika, dok ostatak pati na lokalnom nivou, tada će ta ista globalizacija biti odbačena - prognozira Šeng.
Vilijem Rouds, koji je do 2010. vršio funkciju zamenika direktora Sitigrupe, takodje upozorava na opasnost nestabilnog kursa Feda.
- Ako izlazak iz razdoblja politike jeftinog novca ne bude bio obavljen kako treba, onda nam predstoji nešto mnogo gore od krize kroz koju smo upravo prošli - kaže Rouds.
On podseća na to da je i slom veštački naduvanog tržišta interneta pre desetak godina spasavan jeftinim novcem, sto je usledilo novim prenadivanim tržištem, tržištem nekretnina, čiji slom se oseća još i dan danas.
Naznaka, međutim, da bi vesti iz Vašingtona mogle umiriti tržišta su u poslednje vreme svadjom oko budžeta u američkom Kongresu dodatno smanjene.
Ako ne dode do kompromisa u sukobu izmedu demokrata i republikanaca 17. oktobra će SAD postati platno nesposobne, a barem kako se sada čini, kompromis nije na vidiku, napominje Dojče vele.
Izvor: Blic