Kneginja Jelisaveta Karađorđević, zatim deca princa Andreja (Katarina, Dimitrije i Lavinija - Marma) i sinovi princa Tomislava (Đorđe i Mihailo) uputili su dopis u kojem navode da žele da učestvuju u ostavinskom postupku vezanom za imovinu pokojnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, jer su iz medija saznali da u trezoru Narodne banke Srbije, u depozitu 555, ima stvari koje pripadaju dinastiji Karađorđević.
"Ako ima nešto što pripada knezu Pavlu i kneginji Olgi, mi bismo voleli da znamo", rekli su za „Blic” iz porodice kneginje Jelisavete, uz potvrdu da su se obratili sudu.
Tajni sadržaj Titovog sefa dospeo je u žižu javnosti prošlog aprila, kada je Oliver Antić, savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića, ušao u trezor NBS na čelu tročlane državne komisije koju su još činili jedan svedok i sudski veštak.
I dok se čeka zvaničan izveštaj sudskog veštaka, poslednjih šest meseci mnogo se spekuliše o tome šta je komisija tamo našla. Ono što se najčešće pominje jeste da većina stvari pripada kraljevskoj porodici Karađorđević. Tim spekulacijama doprineo je i sam Antić, povremenim izjavama o tome šta je u sefu video. On je i juče za „Blic”, komentarišući nameru Karađorđevića da se uključe u ostavinsku raspravu Brozovih i traže imovinu dinastije, otkrio još jedan detalj.
"U sefu gotovo svaka stvar nosi inicijale ili pečat kraljevske porodice Karađorđević. To nije nikakav „Titov sef”! Pa tamo je ručni sat kralja Aleksandra sa ugraviranim njegovim imenom. Zato je dobro što Karađorđevići žele da se uključe u ostavinsku raspravu i traže uvid u to šta se u sefu nalazi", rekao je Oliver Antić za „Blic”.
Da Narodna banka Srbije čuva neko Titovo ili kraljevsko blago, saznalo se gotovo slučajno.
"Ostavinska rasprava Brozovih traje, sa prekidima, nekoliko decenija, a trajaće, koliko vidim, još dugo jer se čak ne zna ni šta je Titova imovina koju naslednici treba da dele. Do sefa u NBS došlo se slučajno, tokom istrage koja je imala za cilj da se utvrdi tačna imovina. Javila se NBS sa dopisom da kod njih postoji neki sef u koje je nešto deponovalo Predsedništvo SFRJ. Ova državna komisija, koja je sef otvarala bez prisustva zainteresovanih strana, nije dobro postupila. Mi ne znamo šta je unutra, a bojim se da nikad nećemo ni saznati", kaže advokatica Brozovog sina Miše i unuke Zlatice, Violeta Kočić Mitaček.
Dragomir Acović, član Krunskog saveta, smatra da Karađorđevići ne bi trebalo da se mešaju u ostavinsku raspravu Brozovih, već da od države traže da se, pre svega, utvrdi čije je ono što se nalazi u depozitu 555.
"Ako je zaista tamo mnogo stvari koje su izvesno pripadale dinastiji Karađorđević, trebalo bi kraljevskoj porodici i da se vrate", kaže Acović.
Ostavinska rasprava Brozovih počela je 14. decembra 1983. godine na zahtev Žarka Broza, Titovog sina. U njoj učestvuju pored Titove udovice Jovanke i sina Miše, četvoro Žarkove dece - Zlatica, Joška, Svetlana i Edvard.
Novi momenat desio se 2000, kada je Ustavni sud proglasio neustavnim Zakon o upravljanju društvenom svojinom koje su imovina Josipa Broza. Otvoren je nov proces, u kome treba utvrditi šta su Titove lične stvari.
Izvor: Blic