Preporuka Ministarstva prosvete da se smanje naknade nastavnicima koji vode učenike na ekskurzije, rekreativnu nastavu, izlete i zakonsko rešenje da ekskurzije idu preko javnih nabavki, skrajnulo je dijalog o edukativnom karakteru ovog oblika obrazovno-vaspitnog rada i činjenicu da su ekskurzije često bezbednosni rizik, rekla je Dragana Soćanin iz Udruženja.
Kako podseća, posebni pravilnik jasno definiše ponašanje dece i obaveze nastavnika, međutim tragedije se dešavaju, pa mere za bezbedno putovanje i boravak stalno moraju biti u centru pažnje.
Ipak, i roditelji, koji odlučuju o visini nastavničkih dnevnica, podeljeni su po ovom pitanju.
Neki smatraju da je normalno da budu 4.000, 5.000 dinara po detetu, jer nastavnici, kako kažu, preuzimaju veliki rizik, dok drugi roditelji ističu da treba da budu daleko manje, jer je obaveza čuvanja dece inače u njihovom opisu posla.
Roditelji upozoravaju da o edukativnoj ulozi ekskurzija, posebno kod maturanata, gotovo da nema govora, jer se sve svodi da se deca iz Srbije potuku sa Hrvatima ili Bosancima, da ostanu do jutra u kafiću, idu u šoping...
O rešenju koje predviđa javne nabavke za ekskurzije oglasile su se i turističke agencije koje se ne odriču zarade od đačkog i omladinskog turizma jer je to tržište prema procenama teško na desetine miliona evra.
U agencijama ističu da škole zbog ove odluke odustaju od putovanja ili ih odlažu za proleće.
“To može da bude problem, jer zbog velikog broja dece neće biti dovoljno kapaciteta ni adekvatnog smeštaja”, rekao je direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija JUTA Aleksandar Seničić, ne isključujući mogućnost da bi ova pomeranja mogla da poskupe ekskurzije.
U JUTI smatraju da bi ekskurzije trebalo da se izvode prema postojećem pravilniku o ekskurzijama, koji je, kako tvrdi Seničić rigorozniji od Zakona o javnim nabavkama, jer se na konkurs moraju javiti najmanje tri ponuđača, a u slučaju javnih nabavki dovoljna je jedna ponuda.
Prema procenama JUTA, tržište ekskurzija u Srbiji “teško” je oko 60 miliona evra. Godišnje 450.000 do 500.000 dece putuje, a prosečno po učeniku plaća se 100 do 120 evra, rekao je Seničić.
Svodeći računicu, dobija se podatak da se za ekskurzije, rekreativnu nastavu, izlete, godišnje “obrne” oko 60 miliona evra, što, prema rečima Seničića, znači da omladinski i đački turizam nije socijalna kategorija.
Pojedini sindikati tvrde da postoji organizovan lanac u prodaji đačkih ekskurzija i da su neki direktori škola krajnji izvršioci.
Javna je tajna da u Srbiji postoje petnaestak povlašćenih turističkih agencija koje uvek “pobede” na tenderima, ističu u Forumu beogradskih gimnazija. Kako kažu, mnogi direktori škola izaberu baš njih, verovatno po nečijem nalogu.
U Forumu ističu da je sramota optuživati nastavnike da otimaju roditeljima novac.
“Ministarstvo prosvete moralo bi da se pozabavi time ko stoji u ovom lancu”, navode u Forumu i ističu da se godinama bore za jeftinije ekskurzije, primerene naknade nastavnicima i ukidanje ekskurzija u inostranstvo, kako bi se korupciji stalo na put, a đaci vaspitavali.
Osnovno pitanje u aktuelnim diskusijama i polemici jeste da li se novac roditelja za ekskurzije prepoznaje kao budžetski, a odgovor treba da iznese Ministarstvo finansija, cija se odluka još čeka.