Don Petar Zdravko Blajić (56) ubijen je u svom stanu u Splitu u septembru 1996. godine. Komšije ga nisu videle tri dana pa su alarmirali policiju. Policajci su, ušavši u stan, zatekli stravičan prizor. Sveštenik je bio mrtav. Ležao je na leđima u hodniku. Telo je bilo umotano u čaršav, a preko lica mu je bio peškir. Obdukcija je pokazala da je udaren tupim predmetom pa zadavljen.
Crkva se silno trudila da spreči uviđaj. Sekretar nadbiskupije stajao je pred vratima Blajićevog stana i uveravao policajce kako nije potrebna temeljna istraga. Uskoro je postalo jasno i zašto. Policajci su pronašli tri čaše i punu pepeljaru, u sudoperu i tri tanjira s tragovima gulaša. Međutim, šokantan je bio pronalazak u videorekorderu. Kaseta s pornografskim filmom prepunim scenama grupnog seksa. Sve je upućivalo na zločin iz strasti.
Sveštenik imao "crnu knjigu" sa 200 muških imena z sveta estrade, sporta, crkve, vojske
Iako su izuzeli kvalitetne DNK uzorke koji pripadaju dvojici muškaraca, policija ni danas nema osumnjičene. Nije pomogla ni sveštenikova "crna knjiga" s dvestotinjak muških imena. Budući da nikada nije dospela u javnost nagađalo se kako sadrži imena iz sveta estrade, sporta, crkve, vojske pa i policije.
Crna knjiga sastojala se od popisa najuticajnijih splitskih homoseksualaca. S većinom je sveštenik spavao, a neki su mu bili "tiha patnja". Blajićeva javna strana bila je besprekorna: bio je ugledni dirigent, sveštenik i publicista. U knjigu je beležio hronološki. Uz svaki je datum bilo zabeleženo muško ime ili nadimak, telefonski broj, a uz broj opis sklonosti i eventualno cena, ako bi Blajićev partner bio muška prostitutka.
Pisao je i sklonosti u krevetu - da li su aktivni ili pasivni, koje su im omiljene poze i pristaju li na oralni seks. Uz neka imena bile su strelice koje su vodile do drugih imena.
Samoubistva nakon saslušanja
Usledila su saslušanja koja su u nekoliko slučajeva završila tragično. Obesila su se dva preduzetnika, a zatim i Makedonac, otac četvoro dece. Splitski župnik don Ivan Cvitanović dva dana kasnije umro je u WC-u svog stana od srčanog udara. Sveštenik Anton Benvin, tadašnji rektor Papinskog zavoda, obesio se dan nakon ubistva u Rimu. Njegovo ime je, takođe, bilo u "crnoj knjizi". Sumnjalo se da je upravo on ubio Blajića, a zatim sebi oduzeo život zbog griže savesti. Blajićev poslednji telefonski poziv bio je upućen upravo njemu.
Iz policije nikada nisu hteli da komentarišu samoubistva ni mogućnost povezanosti s ubistvom Blajića ili imenima u knjizi. Neimenovani izvor ispričao je kako je Blajić bio homoseksualac i izuzetno obrazovan i inteligentan. Međutim, seksualna sklonost upravljala je njegovim životom. Čim bi upoznao novog muškarca kretao bi u akciju ako su okolnosti to dopuštale. Bio je nezasitan. Ni pet puta dnevno vođenja ljubavi nije mu bilo dovoljno. Plaćao je za seks ako je trebao i činio druge usluge.
Po Splitu se pričalo da je radio za Crkvu, policiju, tajne službe jer je u knjizi bilo mnogo uglednih ljudi. Mnogo ljudi iz "crne knjige" se i razvelo. Izvor otkriva kako je sveštenik skidao krst sa zida kada su to njegovi partneri tražili. U gradu je nastala panika. Ispitali su preko 500 pripadnika gej zajednice.
Zatišje od pet godina
Sve je počelo 1991. godine. Blajić je zapravo bio četvrta žrtva među splitskim homoseksualacima. Međutim, pre ubistva sveštenika bilo je zatišje od pet godina. Prethodne tri žrtve bile su silovane pre smrti. Međusobno su se poznavali i družili. Prva dva ubistva počinjena su na sličan način: u stanu žrtve, bez prethodne provale, bez tragova i ne iz koristoljublja, jer iz stanova nisu nestale nikakve vrednosti.
Komšije su prijavili nesnosan smrad u njihovoj zgradi u Karamarkovoj ulici, a Šimuna Belasa (44) niko nije video mesec dana. Policajci su u jednom stanu pronašli telo vlasnika. Dočekao ih je stravičan prizor. Ležao je polugo na podu s rukama vezanima na leđima konopcem, dok je na glavi imao veliku ranu. Iz tela su već izlazili crvi. Ipak, obdukcija je pokazala da je zadavljen.
Po stanu su bile razbacane i razbijene stvari. Sve je upućivalo da se Belas branio, ali ubica je bio jači. Ipak, pre smrti imao je ili sporazumni seksualni odnos ili je bio silovan. U telu su pronašli tragove sperme. Tri meseca kasnije, Josip Brnetić (67) je ubijen u svom stanu u Slavićevoj ulici. Pronađen je, takođe, nekoliko dana kasnije nakon što je prijavljen njegov nestanak. Ležao je u lokvi krvi u kuhinji, a u ostalim prostorijama bile su razbacane stvari. Na vratima nije bilo znakova provale. Bila su zatvorena i zaključana. Policija je zaključila kako su i Belas i Brletić poznavali svog krvnika.
U novembru iste godine pala je i treća žrtva - Miljenko Štambuk (61). Poznati splitski plesač i koreograf te vlasnik umetničke galerije pronađen je teško povređen ispred zgrade u Aljinovićevoj ulici u kojoj je živeo. Imao je teške i po život opasne povrede koje je zadobio udarcima tupim predmetom u glavu. Odmah su ga prevezli u bolnicu i operisali. Policajci su se nadali kako će razgovor s njim osvetliti i prethodna ubistva, ali Štambuku se naglo pogoršalo stanje. Umro je sledeći dan.
Izvor: Blic