Ako se sa emisijom štetnih gasova nastavi istim tempom, u Beogradu neće biti ljudi već 2054, a i gradovi regiona se nalaze u istoj situaciji: prva će 2048. stradati Podgorica, već sledeće godine i Skoplje, nakon njih Ljubljana i Sarajevo, a poslednji u nizu biće Zagreb, nakon kojeg sledi Beograd.
Najgore od svega je, tvrde naučnici, što se ovaj proces praktično ne može zaustaviti: čak i ako bi se sve emitovanje štetnih gasova nastalih sagorevanjem nafte, uglja i prirodnog gasa ukinulo ili znatno smanjilo ove godine, neizdrživa vrelina bi u Beograd stigla do 2081. godine.
Istraživanje naučnika sa američkog univerziteta ne otkriva koliko će se temperature povećavati na godišnjem nivou, ali se u njemu tvrdi da će, nakon “nulte godine” (za nas zakazane za pomenutu 2054), temperature konstantno rasti na godišnjem nivou, i nikada neće pasti ispod srednje temperature izmerene 2005, najtoplije godine u dosadašnjoj istoriji planete.
Po ovim prognozama, napravljenim na osnovu posmatranja promena vremena, kompjuterskih modela predviđanja i ostalih podataka vezanih za klimu, srednje godišnje temperature će od 2081. do 2100. biti od 32 do 38 stepeni više.
"Ove klimatske promene nateraće nas da promenimo mesto u kom živimo, prosto zato što više nećemo moći da podnesemo njegovu klimu. Biće nepodnošljivo za ljude, ali i za brojne životinjske vrste takođe, pa će stotine miliona ljudi bukvalno pobeći od vrele klime koja nas čeka, a život u čitavim regionima planete biće istrebljen. Čak i ako bi danas postojala politička volja da se dramatično smanji emisija štetnih gasova, apokalipsa bi bila odložena za tek tridesetak godina", kaže šef istraživačkog tima sa Havaja Kamilo Mora za “En-Bi-Si njuz”.
Pri tom, Srbija ima makar dovoljno vremena da se pripremi za apokalipsu, s obzirom na to da procene tima naučnika predvođenih Kamilom Morom pokazuju da dramatično otopljavanje prvo stiže u tropski pojas, pa će, na primer, Indonezija njime biti pogođena već 2020. godine.
Veliki doprinos propasti planete daju i građani Srbije. Naime, Srbija je peti zagađivač ugljen-dioksidom po glavi stanovnika od 36 zemalja Evrope, a glavni uzrok tome je loš sektor transporta, pokazuje izveštaj Centralno evropskog foruma za razvoj (CEDEF). U našoj zemlji se svake godine emituje oko 6,2 tone ugljen-dioksida po glavi stanovnika, što je oko dva puta više od drugih zemalja sa sličnim ili istim dohotkom i stepenom razvoja.
Izvor: 24sata