Hronična bubrežna insuficijencija je Aleksandri otkrivena na redovnom sistematskom pregledu pred polazak u prvi razred, ali je njena bolest tad već bila u poodmakloj fazi i lekari na Institutu za majku i dete nisu mogli ništa da učine kako bi joj spasili bubrege.
Nastaje kao posledica druge bolesti, povrede ili nekog štetnog dejstva na organizam.
"Odmah nakon što je analizama utvrđeno da je kreatinin u Aleksandrinoj krvi dva puta viši nego što je normalno, ostavili su je na Institutu za majku i dete, gde su lekari više od mesec dana pokušavali da joj bubrege vrate u funkciju, ali u tome nisu uspeli i onda je prebačena na dijalizu", priča Aleksandrina majka Julija i dodaje: "Pre toga nismo znali da ima problem, jedino smo primetili da se brže zamara i duže spava, ali smo mislili da je samo umorna".
Dve godine nakon što je krenula na dijalizu, Aleksandrini roditelji, koji su tad živeli u Loznici, dobili su poziv da je hitno prevezu na VMA jer je potencijalni primalac bubrega.
"Kad su me lekari pozvali nisam znala ni da se radujem, postala sam kao kamen. Onda je nastao problem jer u Loznici nisu hteli odmah da nam daju bolnička kola, već su tražili uput i potvrdu iz socijalnog, nakon čega smo čekali vozača koji je navodno bio na odmoru i tako izgubili najmanje tri sata", priseća se Julija.
Aleksandri je po rečima njene majke, 27. avgusta 2010. godine urađena transplantacija bubrega, ali je zbog komplikacija, samo šest dana nakon transplantacije morao da bude izvađen.
Aleksandra Avramović (12) sa majkom Julijom
Porodica Avramović se nakon Aleksandrine neuspele transplantacije preselila u Beograd, gde već četiri godine živi u nadi da će se uskoro pojaviti donor, a svaki dan čekanja je loš po zdravlje ove devojčice.
"Kao posledica dijalize, počela je da joj otkazuje paratiroidna žlezda, koja joj je u julu ove godine izvađena", kaže Julija i pokazuje ožiljke na Aleksandrinom vratu.
Najveći problemi ove devojčice su što mnogo toga ne sme da jede, ne može redovno da ide u školu i neretko ima dodatne zdravstvene probleme.
"Najviše joj nedostaje to što ne sme da jede nikakvo voće, niti da pije bilo šta osim vode i to do pola litra dnevno, dok između dve dijalize ne sme da unese u organizam više od 2.8 kg hrane i pića zajedno", kaže Aleksandrima majka Julija Avramović (34).
Aleksandra nastavu pohađa u toku dijalize na Dečjoj klinici u Tiršovoj ulici, zajedno sa drugom decom koja imaju isti problem, a nastava se odvija na osnovu standardnih školskih udžbenika.
"U redovnu školu ne bi mogla da ide, jer na dijalizi nekad provodi i po četiri sata, nakon čega se oseća jako iscrpljeno pa kod kuće mora još nekoliko sati da odspava. Zahvaljujući nastavi u klinici, sad je redovno upisala šesti razred, a prošle godine je bila vrlo dobra", kaže Julija.
Aleksandra lakira nokte baki
Ova živahna devojčica bez problema trči, skače, igra se sa vršnjacima i kako sama kaže, najbrže u komšiluku vozi rolere, a na pitanje da li joj nešto nedostaje u prvi mah odmahuje glavom, a onda nakon pauze sramežljivo kaže: "Volela bih samo da više ne idem na dijalizu".