Prema njoj, nije toliko bitno šta se jede, sve dok se pazi na ukupni broj kalorija.
Masti je, pritom, bolje izbegavati, jer imaju veliki broj kalorija, a zasićene masti povećavaju rizik od srčanih oboljenja, pa su stoga dijete siromašne mastima, a bogate ugljenim hidratima, više od 40 godina predstavljale kamen-temeljac tzv. zdrave ishrane. Danas, međutim, lekari i nutricionisti ovaj stav sve više dovode u pitanje.
Kalorije iz različitih izvora imaju, naime, različit uticaj na telo, odnosno različito utiču na naše hormone, a kada je reč o mršavljenju, ključni hormon je insulin, koji kontroliše skladištenje masti.
Mnogo ugljenih hidrata u ishrani povećava količinu glukoze u krvi, što znači proizvodnju više insulina, a samim tim i skladištenje više masti, uz istovremeni veći rizik od dijabetesa i pad nivoa dobrog holesterola.
U velikoj studiji objavljenoj u uticajnom časopisu “Nju Ingland Džornal of Medisin” upoređeni su rezultati klasične dijete s malo masti i dva tipa mediteranske dijete, bogate mastima, i ispostavilo se da su zdravstvene prednosti ove druge tolike, da je bilo neodgovorno nastaviti sa prvom.
Izvor: 24sata