Uspeo je da preživi, iako je rođen sa samo 600 grama. Sa majkom Violetom (36) i bakom Desankom (70) odrasta u kućerku od blata u selu Melovu, na obroncima planine Kopiljak, sedam kilometara od administrativne linije sa Kosovom, gde je najbliži komšija na nekom od susednih brda.
„Novosti“ su deo njegovog odrastanja, jer smo u ovoj zabiti „otkrili bajku o Palčiću“ i pomogli njegovoj majci kada za njih niko nije znao. Violeta je Jovana rodila u 29. nedelji trudnoće carskim rezom. Dečak je pet meseci proveo u inkubatoru.
- Znala sam da nećete zaboraviti mog Jovana - presrećna je Violeta što nas ponovo, posle dve godine, vidi na kućnom pragu.
Prvi put smo u dom Stankovića došli tragom priče da osmomesečna beba, koja je rođena sa samo 600 grama, raste u nemogućim životnim uslovima. I tada, ali nažalost i sada, uslovi su najblaže rečeno očajni. Ipak, ljubav i pažnja koju Violeta poklanja svom sinu učinili su da on izrasta u srećno i zdravo dete. Priča je ganula mnoge naše čitaoce, koji su, koliko je ko mogao, pomogli ovoj samohranoj majci. Slavilo se i Jovanovo krštenje i prvi rođendan.
- U četvrtom mesecu trudnoće bila sam meta pijanog svekra koji je pokušao da me ubije hicima iz lovačke puške. Od tada za mene nije bilo života u toj kući, a moj suprug, a Jovanov otac, nije hteo da napusti roditeljski dom - podseća Violeta na taj turobni deo svog života.
Ne želi da napusti Melovo, jer na imanju uvek može da proizvede hranu za sina, sebe i majku. San joj je da na svojoj dedovini obezbedi pristojan krov i sačuva život u bespuću iz kojeg su odavno svi otišli. Sada čuva dve krave i dve ovce. Obrađuje imanje koliko može, i ponosna je što ne gladuju.
U kući za zemljanim podom nema gotovo ničeg. Dva prastara kreveta, drveni sto, klupa, nekoliko stolica i nešto pokućstva. Ali su zato na sve strane Jovanove igračke. Tu mu je omiljena lutka Micika, pa plišani meda, Vini Pu... U prostranom dvorištu igra se sa psom Mićkom, svojim vernim pratiocem u nestašlucima.
- Ako sam uspela da, pod takvim uslovima, rodim Jovana i da, uprkos svemu, on preživi, sigurna sam da ćemo nekako obezbediti i pristojniji krov nad glavom. Ne treba nam puno - samo da bude toplo i bez vlage - iskrena je Violeta. - Nemam gde da odem, jer od čega bismo negde živeli. Nama je ovde dobro. Još kad bismo imali bolji put od Barja do sela, čini mi se da bi mi svet bio dostupniji.
Brine gde će Jovan poći u školu, jer će se ona u selu Oruglici zatvoriti iduće godine...
- Posle pisanja „Novosti“, život nam se promenio - ponosno će majka „Palčića iz Melove“. - Više nisam sama jer ne prođe dan a da nas neko ne pozove. Nepoznati ljudi, koje je dirnula naša sudbina, hoće da nam pomognu. Čuvam sve samo da bi Jovanu jednog dana pokazala da i „mali ljudi“ ponekad imaju sreće u životu.
Izvor: Novosti