Američki predsednik potpisao je dokument pošto ga je prethodno usvojio prvo Senat, a zatim i Predstavnički dom američkog Kongresa. Time se plafon zaduživanja zemlje podiže do 7. februara.
Tekst su usaglasili republikanske i demokratske vodje u Senatu i predstavile ga javnosti samo nekoliko sati pre njegovog usvajanja u oba doma američkog Kongresa i pre isteka roka posle koga zemlja više nije mogla da se zadužuje.
SAD su imale rok do 17. januara da podignu granicu zaduživanja, jer bi u protivnom bile onemogućene da izmiruju i spoljen i unutrašnje, što podrazumeva kamate na obveznice, čime bi američki dug postao bezvredan.
Tim sporazumom vlada će biti odblokirana do 15. januara i biće podignuta granica zaduživanja do 7. februara. Obama je ranije u intervjuu iz Bele kuće rekao da članovi Kongresa sada treba da povrate poverenje Amerikanaca posle dve nedelje političkih sukoba.
Zbog delimične blokade vlade, oko 700.000 "nesuštinskog" osoblja vladinih činovnika, kojih ima 2,1 milion, nije dolazilo na posao, tj. bilo je na neplaćenom prinudnom odmoru.
Većina nacionalnih parkova, muzeja, federalnih zgrada i usluga nije funkcionisala, a bila je odložena isplata i penzija i naknada vojnim veteranima.
Obama je odmah posle usvajanja teksta u oba doma Kongresa saopštio da svi zaposleni u saveznim ustanovama koji su bili na prinudnom odmoru od danas mogu da se vrate na posao.
Tvrdokorni konzervativci započeli su borbu oko budžeta pre 16 dana, dovodeći vladu do prve blokade u poslednjih 17 godina zahtevom da Obama odustane od predloga reforme zdravstvenog osiguranja. Kongres zbog toga nije mogao da se dogovori o budžetu za narednu fiskalnu godinu, koja u SAD počinje 1. oktobra.
Političari, bankari i ekonomisti upozoravali su na globalne ekonomske posledice ukoliko ne bi bio postignut sporazum o podizanju granice zaduživanja vlade SAD, odnosno to bi moglo da dovede u pitanje vrednost dolara, novac svetskih rezervi, kao i obveznica američke vlade, koje se smatraju najsigurnijim u svetu.
Izvor: beta