Običaji i kultura u našoj zemlji često su se menjali, pa je tako danas nezamislivo ono što je nekad bilo uobičajeno. Najbolja potvrda toga je običaj koji je važio u srednjem veku u pojedinim delovima Srbije i Crne Gore – da se gostu, pored uobičajenog gostoprimstva, ponudi i žena domaćina, koja bi ga „opsluživala” sve vreme njegove posete u kući!
– Po pravu gostoprimstva, koje je vredelo kod nekih naroda, domaćin je, pored ostale časti, ustupao gostu-namerniku i svoju ženu za vreme boravka u njegovoj kući. Taj običaj postojao je i kod našeg naroda, o čemu svedoči gornji propis, kao i drugi tragovi koji su očuvani u Kučima, Vasojevićima, Studeničkom srezu, odnosno Čačanskom okrugu, Podravini i još nekim delovima Balkana – piše u knjizi „Vasojevićki zakoni”, koju je napisao dr Ilija M. Jelić, a koja je objavljena 1929. godine pod pokroviteljstvom tadašnje Srpske kraljevske akademije.
U njoj se još navodi da se ovaj običaj održao dugo i da je na njegovo nestajanje uticala Srpska pravoslavna crkva, koja je svojim učenjem vremenom iz srpskih domaćinstava iskorenjivala ovaj običaj.
– Nešto pod uticajem hrišćanske religije, nešto pod uticajem promena u pojmovima i shvatanju o moralu, porodičnom životu i društvenom vaspitanju, ovaj se običaj počeo postepeno izbacivati iz upotrebe, dokle najzad nije postao infaman, odnosno koji je škodio časti domaćina, a nakon toga je i zabranjen – piše u ovoj knjizi.
Inače, davanje žene gostu nije gest koji je bio zabeležen samo u pomenutim krajevima, već se pominje i u drugim kulturama, a zadire duboko u istoriju, čak do Vavilona. Tako je u dalekoj istoriji pod običajem „davanja žene” cilj bio da gosta, koji je možda božanski, žena seksualno iskoristi, jer se verovalo da bi deca koja bi bila plod te veze bila prirodno lepša i moćnija od druge dece i značila bi sreću za celu kuću.