Prisilni brakovi: Devojčice teraju na udaju

Nijedna služba u Srbiji ne raspolaže tačnim podacima koliko je ovakvih slučajeva, ali procene su da postoje hiljade nelegalnih vanbračnih zajednica širom zemlje. Inače, brak sa maloletnikom je krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora. Za njih su nadležni policija i socijalna služba, ali ove institucije uglavnom ne mogu samoinicijativno da rešavaju taj problem.

Pre nekoliko dana Morina S. (31) je pokušao da ubije nevenčanu maloletnu suprugu Snežanu H. (14) u kući u Ulici Drvarske česme u Višnjici. Pored same svireposti napada, javnost je bila dodatno šokirana saznanjem da devojčica od svoje 12. godine živi sa 17 godina starijim mušarcem. Iako je to krivično delo, ne radi se o usamljenom slučaju. Prema nezvaničnim podacim, veliki broj dece u Srbiji ima nezakonite starije muževe, a uglavnom se radi o pripadnicima romske populacije.

- Vrlo malo maloletnika se javlja u Sigurne kuće. Iako ne volim da generalizujem, prisilni brakovi sa maloletnicom su mahom među Romima - kaže Vesna Stanojević, koordinator Sigurnih kuća. - Najčešće se radi o brakovima koje ugovaraju roditelji. Oni na to često gledaju kao način da obezbede jedna usta manje za hranjenje. Slučaj koji se nedavno dogodio je posebno jeziv i jasno je da se radi o najstrožoj zloupotrebi deteta. Nažalost, to nije usamljena priča.

ZATVORSKE KAZNE
Prema Krivičnom zakoniku „punoletna osoba koje živi u vanbračnoj zajednici sa maloletnikom, kazniće se zatvorom do tri godine“. Kazna je predviđena i za roditelja, usvojioca ili staratelja koji maloletniku omogući da živi u vanbračnoj zajednici sa punoletnom osobom ili ga na to navede. Ako je prisilni brak organizovan iz koristoljublja učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Kada se radi i o porodičnom nasilju, devojčice su sigurno najugroženija grupa, kažu stručnjaci. Prema rečima kriminologa Dobrivoja Radovanovića, vanbračna zajednica sa maloletnikom je krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora i te slučajeve treba da rešavaju policija i socijalna služba.

- Nažalost, i jednima i drugima su najčešće svezane ruke - kaže Radovanović.

- Oni uglavnom ne mogu samoinicijativno da reaguju, već se uključuju u priču tek kada se dogodi nasilje. Tada je često kasno ili posledice toga budu dramatične. Procedura je takva da policija izlazi na teren tek nakon što socijalni radnik podnese prijavu da je maloletnik u vanbračnoj zajednici sa punoletnom osobom. Ipak, to se retko dešava. Zbog toga je neophodno menjati zakon i reorganizovati naše socijalne službe.

U Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu kažu da prema Porodičnom zakonu brak ne može sklopiti osoba koja nije napunila 18 godina.

- Sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku - navode u ovoj ustanovi. - Maloletnički prisilan brak može biti jedan od oblika trgovine ljudima i kada postoji takva sumnja ili neko prijavi organu starateljstva da se iza maloletničkog braka krije zloupotreba maloletnika, organ starateljstva je u obavezi da preduzme mere iz okvira svojih nadležnosti.

Vanbračna veza maloletnika sa punoletnom osobom predstavlja krivično delo koje je sankcionisano u skladu sa zakonom, te shodno tome postoji obaveza svih građana, pa i institucija da prijave postojanje krivičnog dela, navode u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu.

Izvor: Novosti

maloletniciprisilni brakovi