Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić tvrdi da strah od genetski modifikovane hrane nije opravdan, jer, prema njegovim rečima, za sada ne postoji nijedan validan naučni dokaz o njenoj štetnosti.
"Ja to tvrdim kao odgovoran čovek i kao neko ko je naučnik", rekao je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić gostujući na RTS-u.
Što se tiče izmene zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO), Glamočić ocenjuje da je liberalizacija u vezi sa GMO od nacionalnog interesa za Srbiju i napominje da će o tome stav zauzeti Vlada.
Glamočić kaže da sadašnji srpski propisi, koji zabranjuju uzgajanje i promet GMO, nisu u skladu sa propisima EU, Svetske trgovinske organizacije i Kartagena sporazumom o biološkoj sigurnosti, i da je u interesu potrošača da se promet te hrane i zakonodavstvo u Srbiji uredi.
Ministar poljoprivrede poručuje da potrošači ne treba da brinu ukoliko dođe do liberalizacije GMO, jer će ti proizvodi biti vidno deklarisani, a proći će i rigorozne mere kontrole biološke sigurnosti.
Objašnjava da propisi treba da omoguće da potrošači sami odluče da li će kupiti GMO i ističe da u sadašnjim propisima ima propusta koji dovode do zloupotrebe.
"Ovoga trenutka može da se desi da (potrošači) konzumiraju GMO, a da toga nisu ni svesni", upozorava ministar poljoprivrede.
Ministar je potvrdio i da su izmene propisa potrebne zbog članstva Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Jasna razlika između organske i GM hrane
Upitan kako će promet GMO utičati na proizvodnju organske hrane, koja je potencijal srpske poljoprivrede, ministar Glamočić podseća da je Srbija odučila da ide u pravcu EU, i da mora da poštuje njeno zakonodavstvo, koje je, kaže, veoma uređeno.
"Ako je Evropska unija procenila da je tako nešto dobro za njihove građane, ja sam uveren da je to dobro i za građane Srbije", kaže Glamočić.
Ministar potvrđuje da je proizvodnja organske hrane potencijal Srbije, da će Ministarstvo "baciti akcenat" na proizvodnju organske hrane, da bi se ona razvila, a proizvodi plasirali na tržište EU.
Smatra i da treba napraviti jasnu razliku u ceni između organske hrane i GMO.
Uvođenje genetski modifikovane hrane u slobodnu prodaju i proizvodnju nije uslov za ulazak u Evropsku uniju, ali jeste za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
To piše i u izveštaju Evropske komisije koja zbog toga zahteva od Srbije da što pre promeni zakone o genetski modifikovanoj hrani.
Protivnici takve hrane tvrde da je ona nezdrava i da države koje je gaje mogu da izgube organsko seme i postanu ekonomski potčinjene multinacionalnim kompanijama.
Genetski modifikovana hrana ušla je u Srbiju pre 13 godina i, mada nema zvaničnih dokaza da je štetna, jer su potrebne oko 3 decenije za ispitivanje, širom sveta vode se kampanje protiv nje.
Inače, ministar Glamočić učestvuje na forumu "Hrana za Evropu" u Subotici, na kojem će za dva dana biti održano nekoliko panela koji treba da ukažu na to da su potencijali srpske privrede u agraru veliki i da bi investicije u ovaj sektor mogle biti višestruko vraćene.
Bruto vrednost ove industrije u Srbiji iznosi oko 4,5 milijarde evra, a njen potencijal je 12 milijardi evra, što pokazuje da se ulaganje u agrar isplati.
Forum organizuju Ekonomski institut i Društva agrarnih ekonomista Srbije, a posle izveštaja Evropske unije neki od učesnika već su se izjasnili i upozorili da zakon ne treba menjati i da bi proizvodnja i promet GM hrane uništilo srpsku poljoprivredu. Tako da se polemika o GMO svakako nametnula kao tema skupa.