Jednom kada dođemo do tog koraka, a svi ćemo doći kad tad, osvrnućemo se na događaje iz našeg životnog veka i prisetiti se dobrih i loših stvari, one koje smo ostvarili odnosno nismo. Mark Tvejn je jednom rekao kako će nam za 20 godina biti više žao stvari koje nismo napravili nego one koje jesmo.
No šta možemo naučiti od ljudi koji su "odradili" svoj životni vek? Koje stvari su oni propustili u životu, a do kojih im je stalo sada kada više nema povratka?
1. Želeo bih da sam imao hrabrosti živeti život kakav sam hteo, a ne kakav su drugi očekivali od mene
Ovu činjenicu istaklo je najviše ljudi. Kada ljudi shvate da je njihov život gotovo završio i kada se osvrnu na njega, lako je videti koliko je naših snova ostalo neostvareno. Većina ljudi nije ostvarila ni polovinu svojih snova, i moraju umreti znajući da je tako.
Važno je probati ostvariti barem neke snove na vašem životnom putu. Kada vam se zdravlje naruši, već je prekasno. Zdravlje donosi slobodu koju retko ko može prepoznati, ali kada zdravlje više nije u top formi, onda shvatamo mnogo toga!
2. Želeo bih da nisam radio toliko mnogo
Na ovo su se većinom žalili muškarci koji su propustili detinjstvo svoje dece i vreme s partnerom. Često se moglo čuti duboko žaljenje što su proveli svoj život radeći za opstanak.
Pojednostavljanjem stila života i svesnom odlukom stvari, moguće je da vam neće trebati toliko prihoda koliko mislite da treba. Kako stvarate više prostora u svom životu, postajete srećniji i otvoreniji za nove mogućnosti, one koje više odgovaraju vašem načinu života.
3. Da sam barem imao više hrabrosti izraziti svoja osećanja
Mnogi ljudi potiskuju svoja osećanja kako bi ostali u dobrim odnosima s drugim osobama. Kao rezultat toga, pristaju na osrednje stvari i nikad ne postaju ono što bi zaista mogli. Takav stav uzrokuje sve razvijenije bolesti kao što su gorčina i ljutnja.
Ne možemo kontrolisati reakcije drugih, međutim iako ljudi u početku mogu reagovati kada promenite način na koji se iskreno izražavate, kasnije se taj odnos svede na viši i zdraviji nivo.
4. Voleo bih da sam ostao u kontaktu s mojim prijateljima
Kada se nalazite samo nekoliko nedelja od kraja života shvatite da ste pustili zlatno prijateljstvo da vam sklizne kroz ruke. Često su se ljudi žalili kako nisu posvetili dovoljno vremena i truda prijateljstvu koje je to zaslužilo. Svima nedostaju prijatelji kada umiru.
Ovo je normalna pojava u današnjem ubrzanom životu, no kada ste suočeni sa smrću, fizički detalji otpadaju. Ljudi žele srediti svoju financijsku situaciju, ali novac ili status nije od najveće važnosti. Oni više žele da se stvari poslože za one do kojih im je stalo. Ipak, na kraju je već prekasno da se ove stvari rešavaju. Na kraju se sve svodi na ljubav i odnos, jer je to sve što nam ostaje.
5. Voleo bih da sam bio srećniji
Ovo je takođe jedna od vrlo čestih želja. Mnogi do kraja života ne shvataju da je sreća stvar izbora, pa tako većina ljudi ostaje zarobljena u starim obrascima i navikama. Zona sigurnosti često se pretvara u emocije kao i fizički život. Duboko u sebi svi čeznu za trenucima smeha i ludostima u svom životu. Ali na samrti ono što drugi misle o vama više nije bitno.
Život je izbor. To je vaš život. Birajte svesno, mudro i iskreno.
Izvor: Zimo.co