Čak i ako žele da vide svoju knjigu ili kao autori učestvuju u njenoj promociji!
Sa druge strane, organizatori Beogradskog sajma knjiga, koji počinje u nedelju i traje do 27. oktobra, i ovoga puta staviće u kasu više od pola miliona evra. Iz te kase, nažalost, kao i ranijih godina, ni dinar neće dobiti - ni pisci, ni knjiga!
Ove vesti obznanjene su u petak u Udruženju književnika Srbije (UKS), na skupu posvećenom našoj najvećoj smotri pisane reči, a kome su prisustvovali predstavnici oba udruženja, Udruženja pisaca i Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS).
- Knjiga polako gubi status kulturnog dobra i postaje roba. Većina naših pisaca živi za knjige, a samo pet procenata živi od nje. Zbog loših finansijskih okolnosti, mnogi pisci su prinuđeni da traže sponzore za svoja izdanja, a sad moraju da plate i ulaznicu za sajam da bi ih videli. Izjednačili su ih sa običnim posetiocima, a to je nedopustivo - istakao je Radomir Andrić, predsednik UKS.
Generalni sekretar UIKS-a dr Vuk Vukićević je konstatovao da je Beogradski sajam knjiga već duže vreme otet od struke, a neki ljudi, koje je politika dovela na to mesto, odlučuju o organizaciji.
Pesnik Adam Puslojić zapazio je da izdavačka kuća "Prosveta", kao jedan od osnivača Sajma knjiga, nije dobila zasluženo mesto u Areni, ali je zato ušla na listu 24 sporne privatizacije. - Tražili smo tek prikladnih 90 kvadrata u Areni, a dobili 55 na obodu te hale - kaže Jovan Janjić, direktor "Prosvete". - U prigovoru smo rekli da je nepristojno da se tako skroman prostor odredi za izdavačku kuću koja je možda više nego bilo koja druga doprinela da Sajam knjiga ima ugled kakav danas uživa, a da se na njeno mesto smeste izdavači koji se ni po čemu ne mogu ravnati sa njom. Kratko su nam odgovorili da ostaju pri prvobitnoj odluci.
- Svi problemi su posledica neshvatljivih odluka organizatora i skandaloznog odnosa prema finansijama manifestacije - nastavio je on. - Ne znamo gde odlazi novac od Sajma knjiga, ali znamo da ne ide tamo gde bi trebalo. Za razliku od drugih manifestacija, Sajam knjiga ne dobija nikakvu novčanu pomoć vlasti. Država finansira i Egzit i Guču, dok ne samo da ne pomaže manifestaciju posvećenu knjizi, već i uzima od nje. Umesto da olakša pristup knjigama i kulturi i doprinese razvoju književnog stvaralaštva, Sajam služi za sticanje prihoda, iako je to jedina manifestacija od kulturnog značaja u Beogradu koju finansiraju učesnici i posetioci.
Vukićević ističe da je problem sa raspodelom prostora nastao zbog toga što je organizacija u rukama političara.
- Očigledno je da Nobelova nagrada malo znači Odboru Sajma, jer je prošle godine izdavaču nobelovca Mo Jana onemogućeno da izlaže u parteru Hale 1, već je smešten na galeriju. Dok su izdavači sa dugom tradicijom i značajnom produkcijom skrajnuti, oni koji su objavili tek nekoliko naslova ili su im računi blokirani, dobili su ogroman prostor u Areni - rekao je Vukićević i dodao da je ignorisan i njihov zahtev da ulaznica za Sajam bude dostupnija čitalačkoj publici.
Predsednik Srpskog književnog društva Vule Žurić smatra da bi trebalo krenuti od malih stvari i za početak zatražiti besplatne ulaznice za članove oba udruženja pisaca, a da bi potom trebalo pokrenuti inicijativu da se prihod od Sajma knjiga troši za kulturu.
Na ovom skupu je dogovoreno da se posle Sajma osnuje inicijetivni odbor koji će izaći sa konkretnim predlozima kako organizovati najveću manifestaciju pisane reči kod nas.
I naša dva najstarija izdavača, Matica srpska i Srpska književna zadruga protiv svoje volje izgubila su mesto. Njihov zajednički štand će biti na mestu "Deretinog", dok je "Dereta" ostao izvan Arene.
- Platili smo zakup štanda unapred i hteli da budemo na istom mestu kao i prethodnih godina, preko puta "Vulkana" i Zavoda za udžbenike - kaže Dragan Lakićević, direkor SKZ. - Odbor je odlučio da naš prostor dodeli tek osnovanoj izdavačkoj kući, a na naš prigovor nisu ni odgovorili. Nisu se osvrnuli na to da Matica srpska postoji 160, a SKZ 120 godina.
Izvor: Novosti