Stoka.

Stoka kao narodski izraz označava grupu domaćih životinja koju je čovek pripitomio i čijim gajenjem za sebe pribavlja određena dobra poput mesa, mleka i td. Stoka kao žargonski izraz označava čoveka ili grupu ljudi koji svojim ponašanjem, socijalnim karakteristikama, higijenskim navikama i političko/društvenom ideologijom predstavljaju ono najgore što ljudska vrsta ima da ponudi. Takva stoka sa svojim potomstvom živi izgleda i kod mene u blokovima na Novom Beogradu.

Pre nekog vremena Zelenilo Beograd je posadilo mladice duž keja u blokovima. Između ostalog u celoj dužini bloka 44 posađene su mladice za koje je postojala ideja da kada porastu naprave svod iznad gornjeg dela šetališta, što bi doprinelo kako estetici keja sa jedne, tako i funkcionalnosti sa druge strane, jer je, na primer, leti gotovo nemoguće šetati se ili trčati tim delom nasipa zbog toga što nema nijednog drveta koje bi vas zaklanjalo od sunca.

I kada su ih postavili svi (normalni)stanovnici ovog kraja su, prirodno, bili oduševljeni, komentarisali smo kako je lepo što se neko napokon setio da uradi to i kako će nam kraj sada biti još lepši.

Osim toga – ko ne voli drveće, jebote?! Drveće je lepo, hladi te preko leta, možeš da se nasloniš na njega, popneš se na drvo kada si klinac, urezuješ patetične ljubavne poruke u njega koje ćeš kasnije da izrezbariš dletom kada ona ode sa nekim drugim i još mnogo toga. Ali pre svega – ono ne smeta nikome. Šta se to rodi u poremećenom umu kretena koji je u stanju da ide i uradi ovako nešto?

Kada sam malopre video fotografiju slomljenog drveća, zaboleo me je želudac. Ne zato što sam neki „grlimo drveće hipik“ od čoveka, već imam utisak da je neko uništio nešto moje što je bilo lepo, a bez bilo kakve potrebe. I ne samo moje, nego od svih nas.

Zaboleo me je jer živim ovde od kada sam se rodio, što će reći gotovo 27 godina. Ovde sam odrastao i prolazio kroz sve faze odrastanja – rano detinjstvo, pubertet, napijanja glupiranja po kraju i sve ostale stvari koje klinci rade, ali nikada i apsolutno nikada nisam bio maloumni, nevaspitani, pogrešno odgojeni i nesocijalizovani kreten.

U poslednje vreme vidim sve više klinaca koji lome i pale klupe, kidaju ljuljaške, razbijaju stakla na autobuskim stanicama, lome grane na drveću, kidaju mrežice i lome table na koševima... Šta nije u redu sa tom decom? Šta nije u redu sa tim porodicama koje ih gaje? Čemu se mi nadamo sa žardinjerama punim smeća, ižvrljanim fasadama u centru grada, zatvorenim Narodnim Muzejem ispred kojeg se nalazi išaran spomenik Knezu Mihailu dok Komunalna policija tera babe što diluju marame i prose po centru grada, a sa druge strane ovakvi mongoloidi šetaju ulicama i rade ove stvari.

Apelujem na sve stanovnike blokova i ne samo blokova nego celog grada - ukoliko saznate ko je ovo uradio, prijavite ga policiji po imenu, prezimenu i adresi. Najviše od svega bih voleo da se onaj ko je ovo uradio ili oni koji su ovo uradili sami prijave i javno izvine, a onda odu u Gradsko Zelenilo, izdvoje novac za sve sadnice koje su polomili, ponovo ih sami posade i tako isprave odvratnu sliku o sebi i celom društvu koju su napravili svojim ponašanjem.

Jer ako je neko iz obesti izašao i polomio ceo red drveća koje mu ništa nije smetalo niti ga je ugrožavalo, šta će sutra uraditi čoveku koji mu zapravo bude zasmetao ili ga (u njegovoj glavi) bude ugrozio?