Alberto Tomba je rođen u Bolonji. a odrastao je u selu Kastel de Briti u opštini San Lacaro di Savena. Kraj u kome je odrastao nije imao tradiciju alpskog skijanja ali su se u blizini nalazila skijališta u Monte Čimonu i Korno ale Skale.
Kao dečak bavio se tenisom, fudbalom i vožnjom kros motora, da bi se kasnije ipak odlučio za alpsko skijanje.
Tomba 1981. ulazi u B tim Italije i na egzibicionom takmičenju u paralelnom slalomu na stadionu San Siro u Milanu ostvario neočekivanu pobedu nad svojim kolegama iz A tima. Posle tri pobede u Evropa kupu, devetnaestogodišnji Tomba debitovao je 1985. u Svetskom kupu u Madoni di Kampiljo.
Slava i olimpijsko zlato
Prvu pobedu u Svetskom kupu je ostvario 27. novembra 1987. u slalomu u Sestrijereu. Dva dana kasnije pobedio je u veleslalomu, nadmašivši svog idola Ingemara Stenmarka.
Na Zimskim olimpijskim igrama 1988. u Kalgariju, Tomba je osvojio zlato u slalomu i veleslalomu. Prvu vožnju veleslaloma je završio sa 1,14 sekundi ispred drugoplasiranog. Tokom naredne dve sezone nije imao mnogo uspeha, pobedivši u samo četiri trke Svetskog kupa. Na Svetskom prvenstvu 1989. u Vejlu bio je šesti u superveleslalomu i sedmi u veleslalomu.
U sezoni 1990/91. Tomba ponovo osvaja titulu u veleslalomu, dok je u slalomu bio četvrti na kraju sezone.
Tombina karijera ponovo dostiže vrhunac u sezoni 1991/92. kada je zabeležio devet pobeda a petnaest puta je bio među prvih troje. Te sezone ponovo osvaja male kristalne globuse u slalomu i veleslalomu ali mu ponovo izmiče titula ukupnog poretka koju osvaja Paul Akola, zahvaljujući boljim rezultatima na finalu Svetskog kupa u Kran Montani.
Na Zimskim olimpijskim igrama 1992. u Albervilu, Tomba je osvojio svoju poslednju zlatnu medalju na Olimpijskim igrama. Na takmičenju veleslaloma u Val d'Izeru bio je najbrži a osvojio je i srebro u slalomu. Na taj način je postao prvi skijaš koji je uspeo da odbrani titulu na Zimskim olimpijskim igrama.
Na Svetskom prvenstvu 1993. u Morioki u Japanu, nije bio uspešan.
Na Svetskom prvenstvu 1996. u Sijera Nevadi, Tomba je konačno osvojio medalje koje su mu nedostajale. Bio je najbolji u slalomu i veleslalomu, a zanimljivo je to da je posle prve vožnje veleslaloma zaostajao za vodećim 0,81 sekundu.
Posle ovog svetskog prvenstva Tomba je polako počeo da se priprema za kraj karijere. Rešio je da se takmiči na Svetskom prvenstvu 1997. u njegovom Sestrijereu, međutim nije imao uspeha. Diskvalifikovan je u veleslalomu, a posle katastrofalne prve vožnje slaloma uspeo je da sa mnogo boljom drugom vožnjom stigne do srebra. Nakon toga je odlučio da se takmiči još jedne sezone.
Alberto Tomba je prestao da se takmiči u Svetskom kupu sa okončanjem sezone 1997/98. ali na spektakularan način. Na finalu Svetskog kupa u Kran Montani u poslednjoj trci sezone ostvario je svoju jubilarnu pedesetu pobedu. Tako je postao jedini skijaš koji je uspeo da ostvari barem jednu pobedu tokom 11 uzastopnih sezona.