Tokio je najveći metropolis na svetu i dom za 35 miliona ljudi, tako da je pomalo teško poverovati da postoji bilo kakav problem sa populacijom.
Međutim, Akihabara, deo grada posvećen manga i anime podkulturi nudi jedan trag za probleme Japana.
Akihabara je raj za otakue.
Oni su generacija zaluđenika za tehnologiju koji su odrastali kroz 20 godina ekonomske stagnacije i odabrali su da se isključe i urone u svoje svetove fantazija.
Kunio Mitamara, član Japanske asocijacije za planiranje, opisuje mnoge mlade Japance kao pasivne.
Čini se kao da više nemaju ambiciju alfa mužijaka koji su se pojavili posle rata i koji su Japan učinili ekonomskim divom. Oni nemaju želju da se pridruže nekoj kompaniji i počnu da primaju platu.
Mladi su se odlučili da žive izolovani i povukli su se iz veza sa suprotnim polom.
Istraživanje ministarstva zdravlja sprovedeno 2010. godine pokazalo je kako 36 odsto muškaraca u Japanu starosti između 16 i 19 godina nema želju za seksom. U pitanju je cifra koja bi u naredne dve godine mogla da se duplira.
Novinar Bi Bi Sija upoznao je dva otaku mladića koji veruju da su u vezi sa virtuelnim devojkama.
Ta devojka je zapravo Nintendo kompjuterska igra nazvana Love Plus i koja dolazi kao mali portabl tablet.
Nurikan i Juge vode svoje devojke, RInko i Ne-ne, na prave sastanke u park i kupuju im torte za rođendan.
„To je vrsta veze koju nismo imali u gimnaziji“, kaže Nurikan.
U igri on ima 15 godina iako u relanosti ima 38.
„Dok god imam vremena, trajaće i ova veza“, kaže Juge koji ima 39 godina.
„S obzirom da ona ide u gimnaziju, zajedno ujutro idemo u školu, a nakon škole se srećemo ispred ulaza i vraćamo se kući. Ja u igri imam 17 godina“.
Juge kaže da često stavlja Ne-ne, ili konzolu u kojoj je, u korpu svog bicikla i potom ih slika na raznim lokacijama.
Iako bi Juge voleo da upozna pravu ženu, a Nurikan je oženjen, oni kažu da je ovo lakše nego život sa pravom devojkom.
„U gimnaziji možete da imate vezu a da ne morate da razmišljate o braku. Sa pravim devojkama morate da mislite na to. Zato bih dva puta razmislio pre nego što bih odlučio da odem na sastanak sa 3D ženom“, kaže Juge.
Nurikan kaže da krije Rinko od svoje žene i da se nada da nikada neće morati da bira između njih.
Teško je izbeći osećaj da su njih dvojica u konstantnom stanju detinjstva i da im je potpuno udobno da žive na taj način.
Razlog za ovo povlačenje u svet fantazija, sa druge strane, nije toliko očigledan.
Dopisnik iz Tokija, Roland Kelts, kaže da su mnogi mladi ljudi u Japanu pesimistični kada je budućnost u pitanju. Oni ne veruju da će uspeti da dostignu svoje roditelje po pitanju bogatstva i ne žele da da se upuštaju u veze.
„Ukoliko poredite Kinu i Vijetnam, većine tamošnjih mladih na skuterima ide u noćne klubove, zabavlja se i verovatno ima seks. Oni znaju da se stvari popravljaju. Niko u Japanu nema taj osećaj“.
Japan je uspeo da sačuva svoju kulturu u izuzetno globalizovanom svetu, ali da li možda baš taj identitet stoji na putu rešavanja nekih od najvećih problema nacije?
Ili je možda samo došlo vreme za muškarce da odrastu, imaju više seksa i prave bebe?