I mada je pre samo pet godina bio blizak Demokratskoj stranci, sada glasa za Srpsku naprednu stranku, piše "Blic"
Ovo nije opis svih onih koji se nalaze na biračkom spisku u Srbiji, ali jeste prosek naših sugrađana koji redovno izlaze na birališta. Sagovornici „Blica“ koji se bave istraživanjem javnog mnjenja i statistikom navode da na izbore po pravilu izlazi ona „lošija polovina birača, koja je glasnija, otvorenija i misli da sve zna“.
Da smo profil prosečnog srpskog birača pravili pre samo pet godina, to bi bio glasač DS, koji je u to vreme imao blizu 40 odsto podrške. Da smo slična istraživanja radili pre 20 godina, prosečan glasač bio bi socijalista. Istraživanja pokazuju da je polovina srpskih birača nelojalna, da ide za većinom, a da stranke dobijaju na popularnosti dok su na vlasti.
- Birač u Srbiji retko menja politički stav, češće menja stranku za koju glasa. Kada menja partiju, bira onu koja se nalazi u istom političkom bloku. Na primer, među simpatizerima naprednjaka ima dosta onih koji su nekada glasali za SPS ili SRS. Među njima je i jedan broj birača koji je ranije glasao za DS, a sada ide za većinom - objašnjava Đorđe Vuković iz Cesida.
Iako je polovina Srba pročitala bar jednu knjigu godišnje, prosečan glasač ne ide u biblioteku. Čita dnevne novine, uglavnom tabloide. Slično se opredeljuje i kada je u pitanju TV program. Srpski glasač voli emisije za narodne mase, ne preterano rafinirane - rialiti programe, muzičke emisije, ne propušta vesti, a prati i sport
Iako među građanima Srbije ima više žena, na izbore češće izlaze muškarci. Prema rečima naših sagovornika, oni se više interesuju za politiku i značajno utiču na političko opredeljenje članova svoje porodice.
Statistika pokazuje da mladi, pogotovo ženskog pola, izbegavaju odlazak na birališta, kao i da je prosek starosti onih koji glasaju 52 godine.
Srbija je jedna od retkih zemalja koja može da se pohvali podatkom da ima 49 odsto građana sa završenom srednjom školom, a da visoko ili više obrazovanje ima 16 odsto populacije. Ipak, najveći broj njih ne glasa.
Istraživanja su pokazala da se prosečan birač u Srbiji školovao oko 10 godina - on je kv. radnik, zanatlija ili je završio dva ili tri razreda srednje škole.
- 2, 7 odsto je bez ijednog dana škole
- 11 odsto birača nikada nije završilo osnovnu školu
- 21 odsto je završilo osnovnu školu
- 49 odsto je završilo srednju
- a 16 odsto visoku školu
- Prosečan glasač je niže ekonomske kategorije. Oni bolje stojeći apstiniraju iako su zanimljiviji. Srpski birač je malo konzervativniji, manje pokretan i palanačkog je mentaliteta - navodi Miroslav Šutić iz agencije „Partner konsalting“.
Zvanični podaci pokazaju da je 47,7 građana Srbije od 15 do 65 godina u nekoj vrsti radnog odnosa. Najveći broj onih koji imaju pravo glasa i izlaze na birališta, međutim, ne radi. Ili su penzioneri ili su izdržavana lica.
Iako ne može da se pohvali količinom novca, prosečan glasač, za razliku od većine u Evropi, ima nekretninu u svom ili u vlasništvu bračnog partnera. U Srbiji je registrovano 2,12 miliona građana koji imaju vlasnički list. Prema podacima sakupljenim prilikom popisa stanovništva, stan izdaje u zakup 1,7 odsto birača, podstanara je pet odsto, a toliko ih živi kod roditelja. Nekretninu nema oko 12 odsto građana.
- Možemo da kažemo da prosečan građanin s biračkim pravom ima svoj stan - bilo da je nekretninu kupio, nasledio ili ima stanarsko pravo. U tom pogledu smo zbog komunističke prošlosti zajedno s Hrvatskom ispred drugih u Evropi - kaže Rada Vićentijević iz Zavoda za statistiku.
Prosečan birač ima i automobil, starosti između osam i 12 godina. Ipak, njega kao svoju imovinu tretira cela porodica.
Izvor: Blic, 24sata.rs