U teškim situacijama, prilikom gubitka najmilijih, prekida veze ili otkaza, često se prepuštamo žalosti i patnjama iz kojih izlazimo ranjivi i slabiji. Životne lekcije su ponekad teške, posebno kada nam razbiju sve nade. Osećamo se loše, frustrirano, ljuto, tužno, nesigurno i imamo osećaj da nas život „baca“ bez naše kontrole.
Osećamo se kao žrtve okolnosti i ne znamo kako da izađemo iz tog stanja. Ipak, očajavanje neće pomoći. Nema napretka, ni srećnijeg života ako iz svega lošeg što smo preživeli ne izvučemo nešto pozitivno. Nije nikakvo umeće nalaziti loše strane u nečemu ili nekome - to može svako. Videti sreću u nesreći je umeće - u lošem prepoznati i ono dobro, kažu psiholozi. Mudri postupci u periodu kada nam ide loše mogu da preokrenu stvari nabolje. Vrlo često situacije izgledaju bezizlazne, međutim uvek postoji izlaz, neki pozitivan aspekt, samo što ga mi u nekom trenutku ne vidimo.Gledati na vedriju stranu života je ipak lakše reći, nego učiniti.
Na sreću, postoji nekoliko načina da se stvari preokrenu. Možemo da naučimo kako da iskoristimo i dobre i loše okolnosti na poslu i u privatnom životu. Setimo se koliko puta se dogodilo da se nešto što je u jednom trenutku izgledalo jako loše, nakon nekog vremena preokrenulo u nešto jako dobro. U tom trenutku nam se činilo da smo nešto veliko izgubili, a na kraju smo zahvaljivali na tom iskustvu, jer smo tada uvideli šta nam je to iskustvo donelo. Vrlo često ogromna bol za koju smo mislili da će trajati večno rezultira najvećim oslobođenjem, novim smislom i novom životnom snagom. Život nam kroz sve situacije nešto govori, poručuje, podstiče nas.
I NAJTEŽA ISKUSTVA IMAJU SVRHU
Poznata izreka „Ono što nas ne ubije, samo nas čini jačim“, dobila je sada i svoju naučnu potvrdu. Svaka lična trauma, bez obzira radi li se o bolesti ili ne, nudi mogućnost emocionalnog rasta, zapažaju psiholozi. Teška vremena mogu ojačati čoveka. Upravo nas negativni događaji čine jačim i deluju poput katalizatora sreće. Rezultati dugogodišnje studije o posledicama životnih nedaća na mentalno zdravlje pokazali su da se ljudi koji su u životu doživeli teške događaje lakše kasnije suočavaju sa svakodnevnim stresom, kao i sa iznenadnim tragičnim situacijama. Prepreke ponekad deluju nepremostive, a udarci neizbežni i neizlečivi, ali oluje nakon kojih ustajemo čine nas otpornijim na vreme i bol koju nam život ponekad priredi. I najteža iskustva imaju svrhu. Negativna iskustva, u stvari, podstiču kasniju prilagodljivost i donose bolje psihičko zdravlje i opšti boljitak. Iako su neka iskustva teška, poput bolesti ili gubitka voljene osobe, ona su vredna, jer nas u stvari čine mentalno jačim i zadovoljnijim sopstvenim životom, navodi vođa studije dr Mark Siri sa Univerziteta Bafalo.
Tako se oni koji su imali težak i tužan život lakše nose s nedaćama, nesrećama i nepredvidivim događajima. Traumatični događaji nas čeliče, jer iako oni u retkim slučajevima mogu da oštete nekoga za ceo život, češće nam čine dobro i sastavni su deo naših iskustava. Traumatski doživljaji, poput teške bolesti, na kraju mogu da imaju pozitivan efekat, a žene koje imaju ovakav stav čak i tokom krize, daleko se bolje osećaju u godinama nakon traume, otkrivaju psiholozi Čarls S. Karver i Majkl H. Entoni. Istraživanja dokazuju da žene nakon izlečenja od raka doživljavaju brojne pozitivne emotivne promene. Kod onih koje su u prvim stadijumima bolesti, kada je stres bio na visokom nivou, videle neke koristi od traume, 8 godina kasnije uočen je bolji kvalitet života i manje negativnih stavova i depresije. Među pozitivnim stvarima koje su žene izdvojile bilo je identifikovanje najvernijih prijatelja, jačanje sopstvenog karaktera i otkrivanje pravih životnih ciljeva.
Mnoge žene koje se izbore sa postporođajnom depresijom, nakon nje se osećaju manje anksiozno. Naučnici naglašavaju da je vrlo nerealistično očekivati da pojedinac neće morati da se nosi s nekim teškim situacijama u životu, ali upravo ovakve životne okolnosti čine da se čovek u budućnosti bolje snalazi u neočekivanim situacijama. Rezultati istraživanja su pokazala kako postoji jedan pomalo paradoksalan faktor zadovoljstva. Ljudi koji su prošli kroz izrazito stresnu vezu ili radili takav posao, nakon što pronađu novi posao ili novog partnera, biće srećniji i zadovoljniji novim stanjem od onih koji su nekako uvek lagodno prolazili u takvim odnosima. Dešava se da ljudi shvate smisao i značaj onoga kroz šta su prolazili tek nakon dužeg vremenskog perioda. Mnoge je bolest nagnala da preduzmu neku promenu nabolje u svom životu, da se zbliže s nekima, da shvate nešto. Za mnoge se pokazalo da je otkaz bilo nešto najbolje što im se moglo dogoditi, jer su time bili primorani da napokon pretvore svoj hobi u posao, da pronađu puno bolji posao ili da se više posvete porodici. Mnogima je razvod omogućio da u zrelijim godinama pronađu drugu osobu koja im više odgovara za zajednički život od prethodne.
STRATEGIJE SUOČAVANJA S TEŠKIM SITUACIJAMA
Ričard Vajzmen, psiholog Univerziteta u Herfordširu, kaže da postoje tri lake tehnike koje mogu da pomognu da se loša sreća pretvori u dobru, a to su: ponovna (sada pozitivna) procena situacije, usmerenost na rešavanje problema i davanje pozitivnog značenja uobičajenim događajima - tražiti od sebe da iz toga što se desilo izvučemo najbolje, truditi se da stvari posmatramo iz drugog ugla i dati im pozitivnije konture. Izazov kao stav - uticao je na fokusiranje na korisne stvari koje se mogu naučiti iz mučnog (bolnog) iskustva.
Jedan od načina suočavanja s teškim i izazovnim situacijama je i pronalaženje nekog smisla u tome što nam se dogodilo. Tako su pacijenti koji su nakon srčanog udara bili skloni da traže pozitivne implikacije svoje bolesti, imali manju verovatnoću da dožive još jedan srčani udar. Samo hrabro treba proći kroz iskušenja i ne zadržavati se u osećanju samosažaljevanja, izbeći zamku jadikovanja nad sobom i životom, savetuju stručnjaci. Srećni ljudi, na primer, stalno nailaze na životne šanse, teže da vide pozitivnu stranu čak i kad je situacija loša i misle da su dobro prošli, dok se to onim manje srećnima i slabima ne događa. Jake ličnosti usvajaju razne psihološke tehnike koje im pomažu da se nose s povremenim navalama loše sreće. Imaju elastičan stav koji pretvara lošu u dobru sreću. Tako, na primer, oni spontano zamišljaju kako su stvari mogle ispasti puno gore i ne oplakuju svoju dobru sreću, istovremeno prihvatajući onu lošu; već stanu na svoje noge i preuzmu kontrolu nad situacijom.
SPOLJAŠNJA BAZA SIGURNOSTI
Psiholozi objašnjavaju da je u velikim teškoćama i situacijama lične nesigurnosti neophodno održati vezu sa bliskim osobama, članovima porodice, prijateljima, partnerom - jer oni uvek predstavljaju značajan izvor energije i podrške u kritičnim periodima i mogu da nam pomognu da od svega negativnog izvučemo pozitivno.
Kako se kriza razvija, ljudi su često skloni tome da se udaljavaju od prijatelja. U psihologiji podrška bliskih ljudi se određuje kao „spoljašnja baza sigurnosti”- baza kojoj se osoba može vratiti kada izgubi oslonac u sebi i poverenje u svoje sposobnosti. Takođe, osoba koja je u kritičnom periodu mora zadržati koliko-toliko pozitivnu sliku o sebi i svest o svojim mogućnostima i sposobnostima. Pozitivna slika o sebi je nešto što nam daje snagu da uložimo dodatne napore u suočavanje sa krizom i veru da će se ti napori isplatiti. Ova uverenja čine jedan deo onoga što se naziva „unutrašnja baza sigurnosti”. Čak i neprijatelji mogu biti korisni, da imaju dobru svrhu u našem životu, da nas teraju da idemo dalje kad bi inače posustali ili odustali, dodaju psiholozi. Ponekad nas oni stave na putanju koja nas katapultira do uspeha.
U POTRAZI ZA SMISLOM
Važno je svesno tražiti i skupljati prijatna iskustva i emocije kako bismo ih imali što više. Tako i kad nam se događaju jako loše i neprijatne stvari, možemo zadržati dobar osećaj i ostati u zoni napretka. Iz crnih dana treba izvući pouku i krenuti u nove pobede kao mudrija osoba i ostvariti nove mogućnosti.
Počnite da menjate vaš mentalni filter tako što ćete pustiti pozitivne misli u vaš um. Pokušajte da vidite nešto dobro u svakoj prilici. Gledajte to kao na „svako zlo za neko dobro“ i ne ponavljajte iste greške. Svaki pad ili gubitak shvatite kao nešto što je moralo da se desi na putu našeg rasta i samoostvarenja. To će definitivno da vam malo poboljša i osvetli tamni pogled na budućnost koji su vam problemi naturili. Naterajte sebe da se osetite bolje tako što ćete se prisetiti da je situacija mogla biti i gora nego što jeste. Tu nastupa vaš nivo samopouzdanja. On je bitan u svakom momentu. Ako je u vašem slučaju visok, lakše ćete preskočiti krize i prepreke pred sobom. Neutrališite negativne događaje tako što ćete se usredsrediti na nešto pozitivno i lepo što vam se dogodilo u prošlosti. Brojite pozitivne događaje i oni će se udvostručiti. Na loše događaje gledajte kao izazove koji dolaze i odlaze, po običaju vrlo brzo, i život će dobiti ponovo svoj smisao.
Ne uzrujavajte se ako stvari ne idu baš onako kako ste planirali. Razni putevi vode do istog cilja. Ako vam je u prirodi da stalno brinete, možete sami sebe da naučite da lošoj sreći ne pridajete značaj. Ne smete dopustiti da neka trauma iz prošlosti utiče na vašu budućnost. Sve što nam se dešava, pa i ako je loše po nas, pruža nam priliku da sazrimo, da nešto naučimo za ubuduće. Ako ništa drugo, bar ćemo se manje opterećivati nekim sitnim problemima kad smo već iskusili one krupne, znači, u nekom smislu smo jači.